Solarna energija više nije marginalna tehnologija na evropskim tržištima električne energije. Danas predstavlja jednu od glavnih sila koje preoblikuju formiranje veleprodajnih cena, tržišnu dinamiku i energetski sektor u celini. Jugoistočna Evropa je jedan od regiona u kojem će ova promena biti najvidljivija.
Na nivou Evropske unije, 2025. godina označila je važnu strukturnu prekretnicu. Prema podacima organizacije Ember, energija vetra i sunca zajedno su proizvele 30% električne energije u EU, prvi put nadmašivši fosilna goriva, čiji je udeo iznosio 29%. Sama solarna energija obezbedila je 13% ukupne proizvodnje električne energije u EU i porasla za više od 20% na godišnjem nivou, četvrtu godinu zaredom.
Za Jugoistočnu Evropu ovaj trend ima poseban značaj. Region raspolaže visokim nivoom sunčevog zračenja, rastućom potražnjom za rashladnim uređajima tokom leta, sve većim portfeljem projekata obnovljivih izvora energije i još uvek ograničenim kapacitetima za skladištenje energije. Grčka, Bugarska, Rumunija, Mađarska i Srbija već su izložene novom obrascu kretanja cena: veoma niskim ili čak negativnim cenama tokom sunčanih podnevnih sati, nakon čega slede znatno više cene u večernjim časovima.
To je klasičan problem poznat kao „pačija kriva“ (duck curve). Proizvodnja iz solarnih elektrana brzo raste tokom jutra i dostiže vrhunac oko podneva. U tom trenutku veleprodajne cene mogu značajno pasti jer sistem raspolaže velikom količinom električne energije sa veoma niskim graničnim troškovima proizvodnje. Međutim, sa zalaskom sunca proizvodnja iz solarnih elektrana opada. Ukoliko potražnja ostane visoka, a fleksibilni kapaciteti budu ograničeni, cene mogu naglo porasti.
Takav obrazac je već vidljiv u Jugoistočnoj Evropi. Agencija Evropske unije za saradnju energetskih regulatora (ACER) identifikovala je nedostatak fleksibilnih kapaciteta za zamenu solarne proizvodnje tokom večernjih sati kao jedan od ključnih uzroka letnjih cenovnih skokova u regionu tokom 2024. godine. Agencija je takođe utvrdila da su ograničeni prekogranični prenosni kapaciteti otežavali uvoz jeftinije električne energije iz drugih regiona tokom perioda tržišnih poremećaja.
Ovo ima veliki značaj za ekonomiku solarnih projekata. Solarna elektrana ne ostvaruje prihod po prosečnoj godišnjoj baznoj ceni električne energije. Ona ostvaruje prihod po cenama koje važe tokom sati kada proizvodi električnu energiju. Kako se sve više solarnih kapaciteta priključuje sistemu, solarne elektrane sve više konkurišu jedna drugoj upravo tokom istih časova proizvodnje. To dovodi do pada takozvane cene preuzimanja solarne energije (solar capture price).
Zbog toga fenomen poznat kao „solarna kanibalizacija“ postaje jedno od centralnih pitanja tržišta. Prvi talas solarnih investicija koristi prednosti visokih dnevnih cena električne energije. Međutim, svaki naredni talas smanjuje vrednost tih istih dnevnih sati. Rezultat je svojevrsni paradoks: veći obim solarne energije doprinosi dekarbonizaciji i nižim cenama za potrošače tokom sunčanih perioda, ali istovremeno može da oslabi tržišnu isplativost samostalnih solarnih projekata.
Udruženje SolarPower Europe već je upozorilo da negativne cene i sve češća ograničenja proizvodnje (curtailment) ugrožavaju poslovne modele u evropskom solarnom sektoru. Organizacija je saopštila da je Evropska unija tokom 2025. godine instalirala 65,1 GW novih solarnih fotonaponskih kapaciteta, što je neznatno manje od 65,6 GW instaliranih tokom 2024. godine. Time je zabeležen prvi godišnji pad od 2016. godine.
Jugoistočna Evropa treba veoma pažljivo da razmotri ovo upozorenje. Region nije završio sa razvojem solarne energije – naprotiv. Solarna energija će ostati jedan od najbržih i najjeftinijih izvora nove proizvodnje električne energije. Međutim, komercijalni modeli poslovanja moraju da evoluiraju zajedno sa tržištem.
Samostalni solarni projekti koji su u potpunosti izloženi tržišnim cenama postaće rizičniji kako broj sati sa negativnim cenama bude rastao. Mnogo bolju poziciju imaće projekti koji raspolažu baterijskim skladištima energije, fleksibilnim ugovorima o otkupu električne energije, korporativnim ugovorima o kupovini električne energije (PPA), mehanizmima zaštite od ograničenja proizvodnje ili mogućnostima optimizacije trgovanja na unutardnevnom tržištu. Industrijski potrošači koji mogu da pomere svoju potrošnju ka podnevnim satima takođe bi mogli da ostvare značajne koristi od nižih dnevnih cena.
Postoji i važna dimenzija vezana za elektroenergetsku mrežu. Rast solarnih kapaciteta može biti brži od razvoja prenosne infrastrukture. Kada su kapaciteti mreže ograničeni, proizvodnja iz obnovljivih izvora može ostati „zarobljena“ u pojedinim područjima. To dovodi do zagušenja mreže, ograničavanja proizvodnje i razdvajanja cena između različitih delova tržišta. U Jugoistočnoj Evropi, gde su interkonekcije i unutrašnja mrežna ograničenja već sada značajan problem, razvoj solarne energije mora biti praćen odgovarajućim ulaganjima u elektroenergetsku mrežu.
Politička poruka jednako je važna. Donosioci odluka ne bi trebalo da negativne cene tumače kao dokaz da je izgrađeno previše obnovljivih izvora energije. Negativne cene predstavljaju dokaz da sistem nema dovoljno fleksibilnosti da efikasno apsorbuje proizvodnju iz obnovljivih izvora. Rešenje nije usporavanje razvoja solarne energije. Rešenje je ulaganje u skladištenje energije, upravljanje potrošnjom, proširenje mrežnih kapaciteta i uvođenje preciznijih tržišnih signala.
Solarna energija menja pravila igre na tržištima električne energije Jugoistočne Evrope. Pobednici neće biti samo kompanije koje izgrade najveći broj megavata novih kapaciteta. Pobediće oni koji razumeju kada njihova električna energija ima najveću vrednost, kada je njena vrednost niža i na koji način mogu da prenesu vrednost iz perioda viška proizvodnje u periode nestašice kapaciteta i visokih cena.
Pripremljeno od strane virtu.energy
