Dolazak Milorada Grčića na čelo Rudarskog basena „Kolubara“, vodećeg proizvođača uglja u Srbiji, dočekan je sa različitim reakcijama, od kritičkih tonova, odobravanja do onih koji rekoše da je vreme najbolji sudija i da treba videti u kome pravcu će usmeriti privredno društvo sa oko 10.000 zaposlenih.
Od vašeg imenovanja za čelnog rukovodioca RB „Kolubara“ prošlo je mesec dana, koliko ste uspeli da uđete u tematiku i problematiku te kompanije?
Svestan sam izuzetne odgovornosti i zahteva koji su preda mnom postavljeni. RB „Kolubara“ je najveće privredno društvo u sastavu EPS-a, i vodeći proizvođač uglja u Srbiji. Proizvodimo oko 30 miliona tona lignita godišnje, što je 74 odsto ukupne proizvodnje uglja u EPS-u. Iz kolubarskog lignita proizvede se oko 52 odsto električne energije u Srbiji, ili svaki drugi kilovat. „Kolubara“ je složen sistem, ne samo u energetskom, već i u bezbednosnom smislu. Skoro sam pročitao mišljenje jednog stručnjaka koji je rekao da je energetska stabilnost poslednji stub suvereniteta i ekonomske stabilnosti jedne zemlje, samim tim energija još više dobija na značaju za jednu malu zemlju kao što je Srbija. Zahvaljujući konsultacijama i neposrednim uvidom u stanje preduzeća uvideo sam da problemi postoje, i oni se u manjem obimu odnose na proizvodnju, a većim delom na objektivne i subjektivne teškoće van proizvodnje. Problemi postoje, ali oni nisu nerešivi.
Da li možete te probleme imenovati bez navođenja opštih mesta?
Najveći problem u ovom trenutku u RB „Kolubara“ je velika nelikvidnost i nemogućnost da se redovno izmiruju naše obaveze ne samo prema dobavljačima, već i prema zaposlenima, kao i druga brojna finansijska potraživanja. Uostalom zbog toga smo bili prinuđeni kako u EPS-u, tako i u našem privrednom društvu da od banaka podignemo kredite da bismo ublažili hroničnu nelikvidnost. Pored finansijskih problema koji su evidentni, postoji ozbiljna neusklađenost naših internih akata sa republičkim propisima. Mnoga pitanja kao da su namerno odlagana ili nisu blagovremeno rešavana i sada su nas sustigla. Prema dosadašnjim podacima do 1. oktobra protiv „Kolubare“ je podneto oko 7.740 parnica kojima se zahteva naknada štete po osnovu smenskog rada. Samo po osnovu pravosnažnih presuda RB „Kolubara“ je u obavezi da isplati oko 2,7 milijardi dinara. Svako dalje odlaganje ovog problema ozbiljno bi narušilo poslovanje privrednog društva dovodeći nas u još nezavidniju finansijsku situaciju. Ovaj problem mogao bi ugroziti i smanjenje vrednosti radnog časa zaposlenih. To pitanje uz konsultacije sa pravnicima, ekonomistima, EPS-om i državnim organima nastojaćemo da rešimo na što bezbolniji način.
Zatim, drugo veliko sasvim nepotrebno finansijsko opterećenje je plaćanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta koje je samo u prošloj godini iznosilo oko 580 miliona dinara. Ovde se plaćanje vrši po dva osnova, i po osnovu Zakona o rudarstvu i kao naknada za građevinsko zemljište, iako je zemljište promenilo namenu i na njemu se vrši eksploatacija uglja. Zato smo se obratili Upravnom sudu u Beogradu, s obzirom na to da Gradsko veće Beograda nije imalo razumevanja za naše opravdane zahteve.
Kakvi su planovi Rudarskog basena „Kolubara“ za narednu godinu i period u vezi sa proizvodnjom uglja, modernizacijom, investicijama? Koje su investicije u toku, koje se planiraju, koja je njihova vrednost i izvor finansiranja?
Rudarski basen „Kolubara“ nalazi se na početku najvećeg investicionog ciklusa u svojoj novijoj istoriji. Neki od postojećih kopova bliže se kraju svog eksploatacionog veka, i da bi se održala postojeća proizvodnja neophodno je otvarati nove kopove. Polje „D“, koje je više od 50 godina bilo oslonac proizvodnje, polako odlazi u istoriju. Bliži se kraj eksploatacije i na kopu „Veliki Crljeni“. Da bi se u narednih nekoliko godina otvorili kopovi „Polje C“, „Polje E“ i „Južno polje“ neophodna su ulaganja od 120 do 150 miliona evra na godišnjem nivou. Radi se o sredstvima koja su potrebna za kupovinu nove opreme, ali isto tako i za troškove eksproprijacije i velike infrastrukturne projekte. Samo kao ilustraciju navešću da je neophodno izmestiti deo Ibarske magistrale, deo toka reke Kolubare, regulisati reku Peštan, izmestiti magistralni put Vreoci– Aranđelovac…
Finansiranje je u ovim kriznim godinama uvek bolno pitanje. Kroz uštede i racionalizaciju poslovanja podići ćemo svoj investicioni potencijal sa sadašnjih 70–80 miliona evra godišnje na 100 miliona evra sopstvenih sredstava za investicije. Nedostajuća sredstva obezbeđujemo kroz povoljne nekomercijalne kredite. Prošlog meseca potpisali smo ugovor o kreditu sa Nemačkom razvojnom bankom. Iza nas će stati i Evropska banka za obnovu i razvoj. Važno je reći i da smo od strane tih finansijskih institucija prepoznati i kao kompanija koja osim o rekordima u proizvodnji uglja brine i o zaštiti životne sredine. Deo tih sredstava biće utrošen i za projekat homogenizacije uglja, kojim će se kroz ujednačavanje kvaliteta uglja značajno smanjiti emisija ugljen dioksida u TENT-u, i značajno povećati efikasnost ove naše najveće termoelektrane, kojoj svakodnevno isporučujemo između 90.000 i 100.000 tona uglja.
Kakva je buduća poslovna politika menadžmenta RB „Kolubara“ kada je u pitanju zapošljavanje radnika, posebno položaj tzv. izdvojenih preduzeća „Kolubara metala“, „Kolubara usluga“, „Kolubara građevinara“ i „Kolubara ugostiteljstva“?
Radnike ne treba plašiti otpuštanjem s obzirom na to da će se broj zaposlenih neprekidno smanjivati prirodnim odlivom. Samo u idućoj godini, prema sagledavanjima, u penziju će otići 780 radnika. Upoznat sam da još uvek nije urađena sistematizacija radnih mesta i da nije na pravi način izvršeno bodovanje, tako da veliki broj zaposlenih ima neusaglašene koeficijente za plate, što izaziva nezadovoljstvo. Takođe ćemo učiniti napor za izdvojena preduzeća da kroz njihovu modernizaciju i racionalizaciju obezbedimo normalno poslovanje. Sve te probleme rešavamo korak po korak.
Da li postoje unutrašnje rezerve u oblasti racionalizacije poslovanja i uštede koje ne idu na teret redovne proizvodnje?
U okviru poslovne stabilizacije prema prvim analizama mojih saradnika, kako u RB „Kolubara“, tako i u EPS-u, uverio sam se da ima dovoljno prostora da se izvrše uštede po svim osnovama, ali ne po cenu ugrožavanja redovne proizvodnje i izvršavanja obaveza prema EPS-u.
Šta je primarno u izboru tima sa kojim sarađujete, i koje karakteristike očekujete da poseduju rukovodioci?
Veoma je važno da u RB „Kolubara“ postoji veliki broj stručnih ljudi koji dobro poznaju proces proizvodnje i na kolektiv gledaju kao na svoju kuću. Njima ćemo dati maksimalno poverenje. Prvi tim će činiti kadrovi iz „Kolubare“ i Lazarevca i oni moraju do kraja biti posvećeni poslu.
U izjavi ministarke energetike dr Zorane Mihajlović više puta su izrečene ocene o postojanju korupcije u EPS-u. Uostalom i Aleksandar Obradović navodi da je „raširena sumnja da su delovi EPS-a stecište korupcije i zloupotreba, posebno u oblasti javnih nabavki i remonta“. Kakvo je vaše mišljenje o tom problemu koje nagriza naše društvo?
Postoje indicije da korupcije ima i u „Kolubari“, ali je još uvek prerano iznositi bilo kakve ocene o tome u javnosti bez valjanih i pouzdanih dokaza. Uostalom, sa svim podacima izaći ćemo u javnost kada za to dođe vreme. Važnije od toga je da motivišemo sve zaposlene, posebno stručne i kreativne kadrove svih struka, od proizvodnje do direkcije da se aktivno uključe u rešavanje napred navedenih pitanja, kako bi naše preduzeće bilo ne samo pouzdan partner u proizvodnji uglja, već i finansijski stabilan sistem koji će redovno izmirivati svoje obaveze prema državi, dobavljačima i zaposlenima, čije plate ne smeju biti ugrožene.
Kakva je saradnja i briga o opštinama sa čije se teritorije eksploatiše ugalj i u kojima se grade rudarski i energetski objekti?
Sa susednim opštinama uspostavljamo odličnu saradnju, tako da sam već imao susrete sa rukovodstvima Lazarevca, Lajkovca i Uba. Nijedan ozbiljan projekat ne možemo raditi bez njihove saradnje i sve operativne i strateške projekte moramo razmatrati na partnerskim osnovama. Ovom prilikom posebno bih istakao odličnu saradnju sa Draganom Alimpijevićem, predsednikom Gradske opštine Lazarevac.
U kojoj meri mislite da javnost treba da bude upoznata sa dešavanjima u RB „Kolubara“?
Lično mislim da javnost treba da bude redovno informisana o svemu što se dešava u preduzeću bez obzira na to da li se radi o „lakim“ ili „teškim“ pitanjima. Ne treba bežati od suočavanja sa problemima, ma koliko oni izazivali pažnju javnosti, jer je to dugoročno gledano od interesa za RB „Kolubara“. Ako se mi budemo otvorili javnosti i narod će nas bolje razumeti i shvatiti koliko je naša uloga zahtevna, jer bez šire podrške društvene zajednice ne možemo rešiti nijedan veći problem. Obostrano razumevanje nas i građana, kao i naša korporativna odgovornost, način je da se više približimo svetu u kome živimo.
Izvor Akter
