U rurarnim područjima gde ne postoji električna mreža i odgovarajuća infrastruktura, fotonaponski sistemi su ekonomičnije rešenje nego dovođenje mreže do potrošača. Samostalni fotonaponski sistemi mogu biti veoma isplativi u udaljenim mestima gde je jedina alternativa korišćenjeagregata čiji je rad veoma bučan, zahteva održavanje i potrošnju relativno skupog goriva, aima i negativan uticaj na okolinu. Kako tehnologija napreduje fotonaponski paneli sve su efikasniji i jeftiniji, te je i njihova upotreba ekonomičnija.
Samostalni fotonaponski sistemi nisu povezani na elektroenergetsku mežu, pa moraju imati i funkciju skladištenja energije kako bi energija bila dostupna i u periodima kada nema dovoljno Sunčeve svetlosti. Prioritet ovakvih sistema je sigurna i pouzdana isporuka električne energije korisniku. U radu pod nazivom: „Samostalni fotonaponski sistem sa skladišenjem energije korišćenjem potencijalne energije vode“, autora I.Mitić i J.Mikulović, izvršeno je dimenzionisanje samostalnog fotonaponskog sistema sa sladišenjem energije za napajanje potrošnje domaćinstva koje je udaljeno od distributivne mreže. Fotonaponski sistemi energiju proizvode kada ima Sunčevog zračenja, odnosno u periodima sa povoljnom insolacijom. U svrhe skladištenja energije može se koristiti potencijalne energija vode.Višak energije u periodima dana sa većom insolacijm može se uskladištiti tako što se viškovi energije koriste za podizanje vode na veću visinu, dok u toku noći i kada postoje uslovi nepovoljne insolacije voda koja je upumpana u gornji rezervoar propušta se kroz turbinu i na taj način generiše se elektična energija. Cilj ovog rada je da se uporedi samostalni fotonaponski sistem koji za skladištenje energije koristi akumulatorske baterije i sistem koji energiju skladišti u rezervoare sa vodom. U radu su obrađeni i aspekti upravljanja potrošnjom. U uslovima korišćenja izolovanog sistema, potrošnja treba da bude prilagođena uslovima proizvodnje elektične energije, odnosno uslovima dostupnosti energije Sunca u toku dana.
Zaključeno je da je za samostalni fotonaponski sistem sa olovnim akumulatorskim baterijama i bez upravljanja potrošnjom, potreno znatno više modula 34, umesto 13 koliko je potrebno za fotonaponski sistem sa rezervoarima vode za skladištenje energije i upravljanjem potrošnjom, a koji se projektuje na osnovu dijagrama srednje potrošnje. Dobijana je značajna razlika u broju potrebnih modula, kao i u zapremini akumulacionog bazena kod fotonaponskih sistema sa rezervoarima vode za skladištenje energije sa i bez upravljanja potrošnjom. Bez upravljanja potrošnjom potreban je 21 modul i zapremina akulacionog bazena je gotovo dva puta veća. Dobri aspekti upravljanja potrošnjom su ti što se energija koristi kada je postupna, a noću i u uslovima nepovoljne insolacije troši se samo ono što je neophodno i tako se prilagođava potrošnja proizvodnji energije.
Loša strana sistema sa skladištenjem energije korišćenjem potencijala vode je što su potrebne velike investicije u akumulacione bazene. Međutim, troškovi za baterije su znatni pošto je dobijeno da su za samostalni fotonaponski sistem potrebne 52 baterije koje nakon 10 godina treba zameniti.
Korišćenjem sistema za skladištenje energije na bazi potencijalne energije vode otklanjaju se nedostaci koji postoje kod sistema sa akumulatorskim baterijama jer nema potrebe za zamenom skupih baterija. Međutim, kod sistema za skladištenje energije na bazi potencijalne energije vode treba imati u vidu da postoje pokretni delovi koji su skloni kvarovima i da je početna investicja u sistem veća.
