Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je javnost da je JP PEU Resavica, RMU Štavalj-Sjenica, podnelo zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta eksploatacije istočnog i zapadnog polja ležišta rudnika Štavalj.
Trenutno se mrki ugalj, koji važi za kvalitetan, pa i ekološki ugalj zbog manjeg postotka sumpora i pepela, u Štavlju iskopava samo iz centralnog polja, u kojem su rezerve, kako je navedeno na sajtu RMU Štavalj, 16.321.145 tona.
Sada je plan da se eksploatacija proširi i na zapadno polje, u kom leži 150 miliona tona, i na istočno koje krije 18 miliona tona rezervi uglja.
To je za eKapiju potvrdio i Gojko Radeka, rukovodilac službe BZR u rudniku Štavalj.
– U pomenutim poljima leže ogromne rezerve mrkog uglja i naš cilj je da dobijemo eksploataciono pravo na čitavom prostoru, a najpre zbog jednog dela istočnog polja za koje već imamo projekat i gde bi se u prvoj fazi kopalo između Stupa i Štavlja. Tu ima uglja za tridesetogodišnju eksploataciju – kaže Radeka.
Ipak, on napominje da je pitanje hoće li se ugalj uopšte ikada kopati tamo:
– Mi imamo u centralnom polju još da kopamo od 6 do 10 godina minimum, ali smo rešili da dobijemo eksploataciono pravo da ne bi uzeo neko drugi, pa kad bude. Za jedan rudnik potrebno je 10 godina da se otvori, a s obzirom na trendove u EU i okretanje obnovljivim izvorima energije, ja sumnjam da će to ikada i biti.
On ističe da već postoji studija za zapadno polje, koju su radili Česi, kao i planovi za otvaranje termoelektrane, ali da nju više niko ne pominje.
Na pitanje kako posluje rudnik, Radeka kaže da nema dovoljno radne snage, jer sve je slabije plaćena, i da rudnik slabo radi.
– Mi naš ugalj plasiramo za široku potrošnju ugalj u Sjenicu, Novi Pazar, delimično Užice, Novu Varoš, Kraljevo i Rašku, a deo sitnog uglja šaljemo za toplane, pa i TE Kolubara snabdevamo u poslednje vreme većim količinama kako su bile krize. Ali ne možemo da proizvedemo kolika je potražnja, zbog nedostatka opreme i radne snage – navodi naš sagovornik.
– Kad bi se našao neko da uloži da se otvore polja i rudnici, podigne sve na viši tehnološki nivo, daju prihvatljive plate i uslovi za rad, onda bi to bila druga priča, ali ne vidim da se neko pretrže po tom pitanju. Godinama samo obećanja, ali ja radim ovde već 30 godina i tehnološki nema nikakvog napretka. Polako tonemo i gasimo se, takvo je moje i viđenje rudara – zaključuje Radeka, prenosi Ekapija.
