Srbija: Država kasni sa razvojem obnovljivih izvora energije

, Srbija Energetika

Pred Evropom je zima koja će u energetskom sektoru doneti mnogo izazova – manje ruskog gasa, nastavak rasta cena energenata, štednju, restrikcije, vraćanje na fosilna goriva. Samim tim, očekuje se i zima puna zagađenja.

Jedna alternativa koja može obezbediti energetsku sigurnost, nezavisnost od uvoza energenata i čistiji vazduh je tu već decenijama. Međutim, ulaganje u obnovljive izvore energije ide dosta sporo, jer je mnogim državama teško da se odreknu uglja i gasa.

S druge strane, postoji i strah da ova vrsta energije svojom snagom ne može da zameni snagu fosilnih goriva. Ipak, stvari se menjaju, jer je rusko-ukrajinski rat podstakao evropske zemlje da ulažu u OIE.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) očekuje da će se globalni kapaciteti obnovljivih izvora ove godine povećati za dodatnih osam procenata, odnosno na 320GW, što je skoro jednako celokupnoj potražnji za električnom energijom u Nemačkoj. To odgovara i ukupnoj proizvodnji električne energije u EU iz prirodnog gasa.

WWF: OIE ključni za energetsku sigurnost Balkana

Svetski fond za prirodu (WWF) nedavno je ukazao da su OIE ključni za energetsku sigurnost Balkana, kao i da je u toj oblasti primećen manji napredak na Balkanu.

Naime, WWF je u saopštenju naveo da je izveštaj Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) o stanju OIE 2017-2021. sedamnaest zemalja jugoistočne i istočne Evrope, Kavkaza i centralne Azije zabeležio do sada nezapamćen rast kapaciteta proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora.

Izveštaj pruža najnovije informacije o stanju OIE i energetske efikasnosti Albanije, Jermenije, Azerbejdžana, Belorusije, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Kazahstana, samoproglašenog Kosova, Kirgiske Republike, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije, Rusije, Srbije, Tadžikistana, Turkmenistana, Ukrajine i Uzbekistana.

“Prvi put najveći udeo čine solarna (58 odsto) i energija vetra (25 odsto). Faktor kapaciteta za proizvodnju električne energije iz vetra u regionu porastao je za sedam odsto dok je faktor kapaciteta za proizvodnju solarne energije porastao za više od 10 odsto u periodu 2017-2021”, navodi se u saopštenju WWF.

Po rastu održivosti prednjači Ukrajina, sa povećanjem kapaciteta OIE od 8,3 gigavata (GW), a prate je Kazahstan (3,7 GW) i Rusija (3,5 GW). Četvrto mesto Srbija deli sa Gruzijom, međutim, povećanje njihovog kapaciteta pokazuje pad u odnosu na prve tri zemlje – samo 0,5 GW dodato u periodu 2017-2021.

Bosna i Hercegovina, Albanija, Makedonija, Crna Gora i samoproglašeno Kosovo beleže povećanje manje od 0,5 GW, i u velikoj meri još uvek zavise od fosilnih goriva i oslanjaju se na ograničeni broj izvoznika energije, prvenstveno na Rusiju.

Po izveštaju, čak 13 zemalja regiona u velikoj meri zavisi od uvoza električne energije. Istaknuto je da bi OIE mogli da pomognu ovim zemljama da povećaju raznovrsnost snabdevanja električnom energijom i da se zaštite od velikih kolebanja cena prirodnog gasa i nafte.

Da li je Srbija uhvatila OIE voz

Procene su da će Srbija ove zime potrošiti 3,5 milijardi evra za uvoz gasa, uglja i struje. Na polju OIE Srbija je počela da radi, ali nedovoljno da bi ove zime taj sektor mogao da izdašnije doprinese budžetu.

Prošle godine u Srbiji je donet prvi Zakon o OIE i regulisan je niz drugih zakona, čime je popločan put za razvoj te oblasti. Država je olakšala proceduru za ulazak u sistem kupac-proizvođač (prozjumer) električne energije, što je motivisalo domaćinstava i firme da postavljaju solarne panele.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu rudarstva i energetike Zorana Lakićevića, u Srbiji su do sada instalirani paneli na 230 domaćinstava, koja proizvode energiju iz sunca i vraćaju višak u mrežu. Trenutno je oko jedan i po megavat instaliran na krovove domaćinstava i isto toliko na krovove malih i srednjih preduzeća.

Projekat kupac-proizvođač označen je kao jedan od najvažnijih državnih projekata koji će omogućiti energetsku efikasnost i bezbenost. Međutim, on je odmah na početku naleteo na prepreke.

Naime, prvi računi koji su stigli na adrese onih koji su instalirali solarne panele i počeli da proizvode električnu energiju, pokazali su da obećanja po pitanju umanjenja troškova nisu ispunjena. Umesto da im troškovi budu 50 odsto niži, ispostavilo se da su 30 odsto niži. Razlog je drugačiji obračun PDV-a, jer je Ministarstvo energetike predvidelo jedan način naplate, ali je Ministarstvo finansija odlučilo da se obračunava na drugi način. O zom problemu prozjumera Bloomberg Adria je već izveštavala.

Projekat kupac-proizvođač označen je kao jedan od najvažnijih državnih projekata koji će omogućiti energetsku efikasnost i bezbenost. Međutim, on je odmah na početku naleteo na prepreke.

Naime, prvi računi koji su stigli na adrese onih koji su instalirali solarne panele i počeli da proizvode električnu energiju, pokazali su da obećanja po pitanju umanjenja troškova nisu ispunjena. Umesto da im troškovi budu 50 odsto niži, ispostavilo se da su 30 odsto niži. Razlog je drugačiji obračun PDV-a, jer je Ministarstvo energetike predvidelo jedan način naplate, ali je Ministarstvo finansija odlučilo da se obračunava na drugi način. O zom problemu prozjumera Bloomberg Adria je već izveštavala.

Ministarstvo energetike poslalo je inicijativu Ministarstvu finansija da se kao osnovica za obračun PDV-a uzima neto, a ne preuzeta energija. Lakićević je za Bloomberg Adriju rekao da očekuje da će taj problem biti rešen pre kraja godine i da će prozjumeri imati niže račune koliko im je i obećano.

Drugi problem je to što do sada nije obavljena nijedna aukcija za otkup struje iz OIE. Aukcija je predviđena Zakonom o OIE, međutim, zbog izostajanja dopunske regulative ona nije zaživela, ali i zbog male otkupne cene iz OIE koja trenutno iznosi 56 evra po megavat-satu.

Treće, zbog nedonošenja pratećih uredbi država do sada nije izabrala nijednog strateškog partnera sa kojim bi investirala u zelenu energiju.

Nacionalni plan za klimu i energetiku do kraja godine

Ministarstvo rudarstva i energetike do kraja meseca završava Nacionalni plan za klimu i energetiku koji će do prvog oktobra biti na javnoj raspravi, a očekuje se da će biti usvojen do kraja godine. Prema rečima državnog sekretara Lakićevića, tim planom predviđeno je se do 2030. godine 41 odsto ukupne energije dobija iz obnovljivih izvora. Cilj je i da se smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto.

I EPS radi na kapacitetima za OIE

Elektroprivreda Srbije (EPS) posle više od tri decenije neulaganja u hidroenergetski sektor iz fioke je izvukla projekat Hidroelektrane “Bistrica” i počela izradu njegove tehničke dokumentacije. Takođe, nedavno su započeti radovi na izgradnji prve vetroelektrane EPS-a kod Kostolca, snage 73 megavata. Plan je da bude izgrađena za dve godine.

Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u EPS-u Dragan Vlaisavljević izjavio je na konferenciji o OIE u Beogradu da do 2025. godine EPS planira da izvrši revitalizaciju postojećih hidroelektrana, da počne sa izgradnjom dodatnih kapaciteta iz vetro energije, a da će od 2025. više ulagati u solar, piše Bloomberg Adria.