Očekuje se da bi ova specifična fabrika trebalo da potpuno bude gotova u novembru
Izgradnja elektrane koja će kao „pogonsko gorivo” koristiti komunalni otpad u novom kompleksu deponije u Vinči u završnoj je fazi. Kako je ranije najavljeno, ona bi potpuno trebalo da bude gotova u novembru. Rad elektrane zavisiće od mnogo faktora, počevši od otpada koji se koristi, procesa sagorevanja, efikasnog prečišćavanja dimnih gasova i tretmana, kao i odlaganja produkata sagorevanja.
– Jedan od najvažnijih preduslova je da su iz komunalnog otpada prethodno izdvojene komponente koje se mogu ponovo iskorišćavati, kao što su metalni otpad, staklo, opasan otpad iz domaćinstava (baterije, boje, pesticidi i slično) i građevinski šut i otpad od rušenja. Istovar komunalnog otpada vrši se direktno u „bunker otpada” u sklopu postrojenja (elektrana na otpad), odakle se pomoću krana doprema do takozvane Martinove rešetke – rekao je Vladimir Milovanović, direktor „Beo čista energija”.
Predviđeno je da se u elektrani iz 15 gradskih opština termički tretira 340.000 tona čvrstog komunalnog otpada godišnje.
– Pri maksimalnom iskorišćenju raspoloživog kapaciteta od 43,6 tona na sat otpada s prosečnom kalorijskom vrednosti od 8,5 megadžula po kilogramu biće omogućena proizvodnja 30,24 megavata električne i 56,50 toplotne energije. Proizvedena električna energija biće isporučena EMS-u preko 110-kilovatnog dalekovoda i trafostanice „Beograd 20” potrošačima, dok će toplotna energija biti isporučena „Beogradskim elektranama” preko daljinskog toplovodnog sistema grejanja koji povezuje elektranu na otpad u Vinči i toplanu „Konjarnik”, a zatim dalje beogradskim domaćinstvima – objasnio je Milovanović.
Nova elektrana je opremljena sistemom za prečišćavanje dimnih gasova od sagorevanja primenom specijalnog tehnološkog procesa.
– Sistem za prečišćavanje dimnih gasova omogućava smanjenje koncentracije štetnih materija koje se ispuštaju u atmosferu do nivoa propisanim zahtevima revidirane Direktive EU o industrijskim emisijama iz 2019. godine. Na elektrani na otpad u Vinči primenjena su najbolja dostupna tehnološka rešenja, dok će se mnogi parametri procesa koji se odvijaju u postrojenju neprekidno pratiti, a emisije štetnih gasova kontrolisati pomoću sistema senzora koji će biti ugrađeni na dimnjaku. Ovakav sistem odabran je da bi se ispunili zahtevi standarda i smanjile granične vrednosti dozvoljenih emisija štetnih materija propisane Direktivom EU – dodao je on.
Milovanović je napomenuo da je odlaganje komunalnog otpada na deponiji tokom proteklih 45 godina, prema današnjim standardima, vršeno na neodgovarajući način, te da su negativne posledice višestruke.
– Stara deponija je uticala na povećanje aero-zagađenja u gradu usled slobodnog isticanja deponijskih gasova (pretežno metana), kao posledica razgradnje organskog otpada, dok su zagađene procedne vode slobodno i nekontrolisano oticale prema Dunavu. Kada se ovome dodaju posledice čestih manjih i većih požara u telu i na površinama deponije kada su se dešavale emisije veoma štetnih gasova kao posledica nepotpunog sagorevanja otpada u kraćim periodima i neadekvatno odlaganje komunalnog otpada, jasno se zaključuje da je reč o velikom izvoru zagađenja – rekao je Milovanović.
Manje ugljen-dioksida
Komunalni otpad se već odlaže na novu sanitarnu deponiju izolovanu geosintetičkim materijalima od okoline. Tu se redovno sabija i prekriva, a procedne vode se sistemom cevovoda dovode do postrojenja za prečišćavanje. Tako prečišćene Ošljanskim potokom otiču do Dunava. Efekti poboljšanja životne sredine u Beogradu postaće primetni i merljivi kada budu završeni i neki drugi procesi. Kao prvo, kada se završi izgradnja elektrane u kojoj će se za proizvodnju energije koristiti dve trećine beogradskog komunalnog otpada, dok će ostali otpad svoj „životni put” završavati na sanitarnoj deponiji, piše Politika.
