EPS kao najveće preduzeće u državnom vlasništvu mogao bi, ukoliko to želi, da prestane da sprovodi postupke javnih nabavki, jer za to ima pravni osnov, tvrdi Nemanja Nenadić, direktor organizacije Transparentnost Srbija.
Ukoliko bi posegao za ovakvom praksom za koju postoji uporište u domaćim propisima više od 550 miliona evra koliko su vredele nabavke ovog preduzeća u 2022. godini prolazilo bi potpuno ispod radara javnosti, ali i drugih učesnika u postupcima nabavki potrebnih EPS-u.
Podsetimo, EPS je 18. aprila prošle godine, promenom osnivačkog akta i Statuta preduzeća i zvanično prestao da funkcioniše kao javno preduzeće i postao je akcionarsko društvo. Uporedo sa tim Vlada je donela i novi Statut sada akcionarskog društva Elektroprivreda Srbije.
EPS-ovu sdbinu čeka još oko 20-ak preduzeća na koja se odnosi Zakon o javnim preduzećima i čija pravna forma će se menjati, najverovatnije, tokom 2025. godine.
U međuvremenu, septembra ove godine, počinje puna primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije kojim se propisuje, između ostalog, i promena pravne forme, mada je u slučaju EPS-a to urađeno i ranije.
Nemanja Nenadić, međutim, objašnjava da pravni osnov za izuzeće od sprovođenja postupka javnih nabavki nije ni u Zakonu o javnim preduzećima, ni u novom Zakonu o vlasništvu nad privrednim društvima koji je usvojen septembra 2023, već u propisima koja regulišu obavljanje delatnosti od opšteg interesa.
„Neće javna preduzeća biti isključena iz obaveze da primenjuju Zakon o javnim nabavkama samo zbog njihove transforamcije u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, nego promenom njihovog opisa pretežne delatnosti. Ukoliko ona pripadaju grupi onih koji obavljaju delatnost od opšteg interesa, ona će primenjivati propise o obaveznim nabavkama, ali ako ne obavljaju delatnost od opšteg interesa, onda nisu u toj obavezi“, objašnjava Nenadić.
Pojašnjenja radi, važeći Zakon o javnim preduzećima kaže u članu 2. da „delatnosti od opšteg interesa, u smislu ovog zakona, jesu delatnosti koje su kao takve određene zakonom u oblasti: rudarstva i energetike, saobraćaja, elektronskih komunikacija, izdavanja službenog glasila Republike Srbije… i tako dalje.
Nadalje, kada je u pitanju EPS, koji od proleća prošle godine nije javno preduzeće, delatnosti od opšteg interesa detaljnije reguliše član 16. Zakona o energetici. U njemu se jasno kaže da proizvodnja električne energije, kao i snadbevanje električnog energijom nisu delatnosti od opšteg interesa nego rade po tržišnim principima.
Pošto je prema Statutu EPS-a pretežna delatnost ovog preduzeća proizvodnja električne energije, nedvosmisleno se daje zaključiti da EPS ne obavlja delatnost od opšteg interesa.
U Statutu EPS-a piše i da pored pretežne delatnosti, tojest proizvodnje električne energije EPS obavlja i „delatnost trgovine strujom, odnosno snabdevanje električnom energijom i snabdevanje na veliko električnom energijom i to u skladu sa tržišnim principima, a kako propisuje zakon kojim se reguliše oblast energetike“.
Nemanja Nenadić pojašnjava da je „suština da bi se prema odredbama ovih zakona moglo tumačiti da EPS nije dužan da sprovodi postupke javnih nabavki, odnosno da nije u obavezi da primenjuje ove propise.
„Dobro je što oni to još uvek rade,odnosno što se postupci javnih nabavki sprovode u ovom državnom preduzeću, ali ako bi doneli odluku da to ne rade, postoji pravni osnov za to“, kaže sagovornik Forbes Srbija.
Prema podacima iz Izveštaja Komisije za javne nabavke, tokom 2022. godine EPS se prvi put posle više godina našao na drugom mestu na spisku najvećih naručilaca kada su u pitanju javne nabavke, dok je ranijih godina uglavnom bio najveći naručilac.
Vrednost njegovih javnih nabavki tokom 2022. godine bila je 64,5 milijardi dinara ili 551 milion evra, prenosi Forbes Srbija.
