Tokom naredne decenije, u srpski hidropotencijal očekuje se ulaganje od skoro 2 milijarde evra, od čega je oko 760 miliona evra planirano za prve tri godine. Od tog iznosa, približno 470 miliona evra biće usmereno na izgradnju novih hidroelektrana, izjavio je Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za poslove u EPS-u.
Stanić je istakao da hidroenergija ostaje najpouzdaniji obnovljivi izvor energije u Srbiji, obezbeđujući stabilnu proizvodnju električne energije i igrajući ključnu ulogu u sigurnosti snabdevanja—činioci koji su od presudnog značaja za postepeno smanjenje zavisnosti zemlje od uglja. Takođe je naglasio važnost hidroelektrana u balansiranju elektroenergetskog sistema, budući da ove elektrane mogu brzo da prilagode proizvodnju kako bi nadoknadile oscilacije u radu vetroparkova i solarnih elektrana.
EPS je već završio velike revitalizacije na hidroelektranama Bajina Bašta, Đerdap 1 i Zvornik, dok je obimna rekonstrukcija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta u toku. Radovi na revitalizaciji Vlasinskih hidroelektrana su započeli, pripreme za modernizaciju HE Bistrica su u toku, a kompanija napreduje i sa planovima za izgradnju četvrtog agregata na HE Potpeć.
Milan Aleksić, savetnik za kapitalne projekte u Ministarstvu rudarstva i energetike, naglasio je da će hidroenergija—posebno reverzibilne hidroelektrane—biti stub energetske tranzicije Srbije. Prema njegovim rečima, i modernizacija postojećih postrojenja i izgradnja novih hidroelektrana neophodni su za dugoročno očuvanje sigurnosti snabdevanja. Aleksić je opisao planiranu reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, očekivanog kapaciteta od oko 660 MW, kao strateški investicioni projekat koji će omogućiti balansiranje sve većeg udela solarne i vetroenergije u narednim godinama.
On je takođe ukazao na izazove koji predstoje, uključujući uvođenje EU mehanizma za prilagođavanje emisija ugljenika na granici (CBAM) 2026. godine i obaveze koje taj sistem donosi. Kako bi ostala konkurentna, Srbija će morati značajno da poveća udeo obnovljivih izvora energije. Integrisani nacionalni plan za energiju i klimu predviđa da do kraja decenije svaka druga megavat-čas potiče iz obnovljivih izvora, dok bi udeo obnovljivih izvora trebalo da se utrostruči do 2040. godine.
