Pojam garantovanosti kapaciteta, potreba za garantovanjem kapaciteta, procene koristi i rizika, troškovi koji se javljaju kao posledica garantovanja kapaciteta iterminolški opis čine osnovu stručnog rada „Garantovanost prekograničnih prenosnih kapaciteta”. Nikola Tošić, Marko Zarić i Radomir Živić iz Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije” (EMS) prezentovali su pomenuti rad na 32. savetovanju CIGRE Srbija. U organizaciji Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE skup je održan na Zlatiboru u maju 2015. godine.
Garantovanost kapaciteta je veoma važna za prekograničnu trgovinu i razvoj tržišta električne energije. Ona osigurava čist element ugovora za učesnike na tržištu koji će uvesti u proračun rizika i troškova svoje prekogranične trgovine. Takođe, bitna je za snabdevače koji nemaju proizvodnju sa obe strane granice, pa ne mogu da balansiraju svoju poziciju. Zbog toga garantovanost kapaciteta promoviše integraciju tržišta i podstiče takmičenje sa obe strane zagušene interkonekcije, iz čega korist imaju krajnji potrošači.
U okviru zadataka koje treba ispuniti da bi se zadovoljila garantovanost, Tošić, Zarić i Živić analiziraju sredstva operatora prenosnog sistema (OPS) za osiguranje garantovanosti, oduzimanje kapaciteta – ugao sigurnosti sistema, potrebu za maksimizacijom prekograničnih kapaciteta, fizičku garantovanost prenosnog kapaciteta, finansijsku garantovanost prenosnog kapaciteta, preduslove za usvajanje predstavljenih kompenzacionih šema i uticaj različitih rešenja na uključene strane. Autori daju i pregled dokumenata koji su u procesu usvajanja od strane regulatornih organa zemalja članica ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators for Electricity).
Kako je u radu navedeno, najviše finansijsko pitanje je ko će snositi troškove neophodne za garantovanjenominacija ili u slučaju finansijskog garantovanja, ko će snositi finansijskeposledice kompenzacija. Na potezu su regulatorna tela koja treba da definišu pravi mehanizam povraćajatroškova da maksimizuju garantovanost prekograničnih kapaciteta i da minimizirajutroškove omogućavanja garantovanosti. Ako će OPS da snosi najveći finansijskirizik pokrivanja garantovanosti, očigledno je da će OPS da pokuša da smanjiprekogranični prenosni kapacitet, ako mu se garantovanost kapaciteta ne uvaži utarifu da bi smanjio finansijski rizik, što ne dovodi do potpune integracije irazvoja tržišta električne energije.
