Pregovori o mogućoj promeni vlasničke strukture u srpskoj naftnoj kompaniji NIS ulaze u kritičnu fazu, a očekuje se da Srbija i mađarska grupa MOL uskoro finalizuju sporazum o akcionarima. Prema rečima predsednika Aleksandra Vučića, razgovori su i dalje složeni, jer obe strane pokušavaju da usklade zahtevne uslove pre postizanja konačnog dogovora.
Ključno pitanje za Srbiju jeste da se obezbedi da budući aranžman ne nameće strože obaveze od onih koje su ranije dogovorene sa ruskim partnerom, Gazpromom. Istovremeno, MOL ima sopstvene zahteve, iako je Vučić izrazio uverenje da se može postići kompromis prihvatljiv za obe strane.
Pregovori se odvijaju pod strogim regulatornim rokovima. Trenutna licenca vezana za poslovanje NIS-a važi do sredine aprila, dok je širi rok za završetak razgovora produžen do 22. maja. Srpski zvaničnici očekuju produženje licence, navodeći da su pregovori uključivali i mađarske partnere kao i međunarodne aktere, uz pažnju na visokom političkom nivou, uključujući i američkog potpredsednika JD Vensa.
Pored vlasničkih pregovora, vlasti se bave i stabilnošću tržišta u uslovima globalne neizvesnosti. Vučić je priznao da mere poput ograničavanja izvoza naftnih derivata i smanjenja akciza na gorivo možda neće biti dovoljne zbog aktuelnih geopolitičkih tenzija, posebno onih koje se odnose na Iran. Upozorio je da bi poremećaji prvo mogli pogoditi snabdevanje avionskim gorivom, dodajući da bi Srbija mogla morati da se osloni na strateške rezerve kako bi sprečila nestašice.
Vlada je već sprovela dodatna smanjenja poreza na gorivo, čime je pomogla stabilizaciju cena, ali je istovremeno smanjila budžetske prihode i ograničila prostor za javnu potrošnju i rast plata. Zvaničnici priznaju da su ovakvi kompromisi neizbežni u trenutnim uslovima globalne nestabilnosti.
Srbija takođe računa na jačanje saradnje sa Mađarskom nakon nedavnih političkih promena. Vučić je naveo da bi zajednički infrastrukturni projekti, uključujući planove za novi naftovod, mogli ponovo dobiti zamah kada se bilateralni odnosi stabilizuju, čime bi se dodatno ojačala energetska bezbednost regiona.
