Vertikalni gasni koridor širi se izvan svog prvobitnog fokusa na jugoistočnu Evropu, nakon što se operatori transportnih sistema iz Srbije i Severne Makedonije pripremaju da se pridruže inicijativi, čime se proširuje gasna ruta namenjena povezivanju grčke uvozne infrastrukture sa centralnom Evropom i Zapadnim Balkanom.
Predstavnici kompanije Transportgas Srbija i operatora gasnog transportnog sistema Severne Makedonije NOMAGAS prvi put su učestvovali na poslednjem koordinacionom sastanku koridora održanom u Atini. Njihovo učešće ukazuje na formalno proširenje mreže koja već okuplja grčki DESFA, Gastrade i ICGB, bugarski Bulgartransgaz, rumunski Transgaz, moldavski Vestmoldtransgaz, mađarski FGSZ, slovački EUSTREAM i ukrajinski GTSOU.
Operatori su se saglasili da izmene memorandum o razumevanju ove inicijative kako bi Srbija i Severna Makedonija bile uključene u njeno upravljanje i tehničko planiranje. Zajednička tehnička i komercijalna radna grupa procenjivaće raspoložive prekogranične kapacitete, dugoročnu tražnju, tarifne strukture i investicije potrebne da bi ruta postala komercijalno održiva.
Ovaj komercijalni aspekt postaje jednako važan kao i sama izgradnja fizičke infrastrukture. Strateška opravdanost koridora zasniva se na transportu gasa ka severu iz LNG terminala u Grčkoj, Transjadranskog gasovoda (TAP) i drugih pravaca snabdevanja koji ne zavise od ruskog gasa. Međutim, sami gasovodi nisu dovoljni da obezbede konkurentne tokove. Snabdevači se suočavaju i sa akumuliranim ulaznim i izlaznim tarifama dok gas prolazi kroz više nacionalnih transportnih sistema.
Zbog toga će optimizacija tarifa i koordinisana raspodela kapaciteta biti ključni faktori koji će odrediti da li će koridor funkcionisati kao redovno korišćena tržišna ruta ili će prvenstveno ostati mehanizam za energetsku bezbednost. Učešće Srbije moglo bi da poboljša ekonomsku opravdanost projekta kroz uključivanje značajnog domaćeg tržišta, kao i povezivanje koridora sa skladišnim kapacitetima u Banatskom Dvoru i budućim srpskim interkonekcijama.
Severna Makedonija predstavlja dodatnu potencijalnu vezu između grčke gasne infrastrukture i tržišta Zapadnog Balkana. Njeno uključivanje moglo bi da doprinese diversifikaciji snabdevanja zemlje koja je istorijski bila oslonjena na jedan dominantan pravac uvoza preko Bugarske.
Prošireni koridor povezao bi jugoistočnu Evropu, centralnu Evropu i Zapadni Balkan kroz širu mrežu LNG terminala, interkonektora i nacionalnih transportnih sistema. Za Srbiju bi to otvorilo mogućnost pristupa dodatnim količinama gasa iz Grčke i Kaspijskog regiona, uz jačanje njene uloge kao tranzitnog i skladišnog tržišta, a ne samo krajnjeg potrošača gasa.
Ipak, za realizaciju naredne faze biće potrebne koordinisane investicione odluke i obezbeđena dugoročna komercijalna potražnja. Dalji razvoj projekta zavisiće od toga da li će regionalne energetske kompanije i industrijski potrošači biti spremni da rezervišu dugoročne kapacitete po tarifama koje mogu da budu konkurentne postojećim pravcima snabdevanja.
