U postojećim uslovima fotonaponski izvori, navodi se u radu Ane Radovanović i Željka Đurišića saElektrotehničkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu, koji su priključeni na distributivnu mrežu, uglavnom su projektovani tako da samo vrše funkciju maksimalnog stepena iskorišćenja, pri čemu samo generišu aktivnu snagu u skladu sa insolacijom na površini panela. U perspektivnom elektroenergetskom sistemu učešće fotonaponskih sistema će biti značajno. U takvim uslovima neophodno če biti da fotonaponski sistemi budu sposobni da vrše sistemske podrške u pogleda učešća u frekvencijskoj regulaciji napona. Takođe je bitna i kontrola harmonijskih izobličenja struje koju injektiraju u mrežu.
U radu su analizirani koncepti perspektivnih inteligentnih fotonaponskih sistema i različite tehnike njihovog uključivanja u sisteme frekvencijske i naponske regulacije. Takodje su analizirane mogućnosti poboljšanja kvaliteta električne energije koju fotonaponski sistemi predaju elektroenergetskom sistemu.
Permanentan porast instalisanih kapaciteta fotonaponskog sistema zahteva njihovu integraciju u sisteme upravljanja frekvencijom i naponima u distributivnoj mreži. Takve funkcije se mogu realizovati kroz adekvatno upravljanje priključenim fotonaponskih sistema. Radom fotonaponskih elektrana van optimalne radne tačke i integracijom sistema za skladištenje energije može se regulisati frekvencija. Uporedo sa razvojem algoritama za upravljanje fotonaponskim pretvaračima, neophodno je razvijati i sisteme za koordinaciju rada svih fotonaponskih sistema, kako bi se mogli postići optimalni efekti u pogledu njihove integracije u EES i učešća u sistemima regulacije frekvencije i napona u EES-u.
