Srbija će dobiti gasnu elektranu snage 500 megavata koja bi trebalo da počne da radi do 2029. godine, predviđeno je sporazumom potpisanim tokom nedavne posete predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva Srbiji. Reč je o projektu vrednom 600 miliona evra, elektrana bi bila u zajedničkom vlasništvu, a snabdevala bi se gasom iz Azerbejdžana. Oba predsednika, i Vučić i Alijev, tokom susreta isticali su važnost elektrane, a azerbejdžanski predsednik je naglasio da je to najveća investicija iz te države u Evropi.
Stručnjaci ocenjuju da bi realizacija ovog projekta predstavljala značajan korak u modernizaciji elektroenergetskog sektora Srbije jer utiče na ključne izazove srpske energetike, kao što su smanjenje zavisnosti od uglja, obezbeđivanje stabilnosti sistema tokom tranzicije u kojoj će termoelektrane biti ugašene, kao i unapređenje energetske efikasnosti kroz kombinovanu proizvodnju struje i toplote. Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da projekat znači da će Srbija dobiti još jedan stabilan izvor energije, koji može postati zamena za termoelektrane i učestvovati u proizvodnom sistemu sa oko šest odsto.
Pored uticaja na elektroenergetsku situaciju, izgradnja gasne elektrane u okolini Niša menja način na koji će grad dobijati toplotnu energiju. Postrojenje je projektovano kao termoelektrana-toplana (TE-TO), što znači da će primarno proizvoditi električnu energiju, dok će toplota nastala u tom procesu biti direktno usmerena u gradski sistem grejanja.
Korišćenjem iste količine energenta za dva proizvoda – struju i toplotu – stepen iskorišćenosti gasa podiže se na preko 90 odsto. Srbija se trenutno oslanja na proizvodnju električne energije iz lignita u oko 70 odsto slučajeva, što je dugoročno neodrživo zbog ekoloških standarda i taksi na emisiju ugljen-dioksida. S obzirom na to da gas emituje znatno manje štetnih gasova, ovakvo postrojenje služi kao “čistiji” most ka dekarbonizaciji.
Iako je prirodni gas fosilno gorivo, u dokumentima poput Plana pravedne energetske tranzicije Srbije, gasne elektrane su prepoznate kao prelazno rešenje do 2050. godine, kada Srbija treba da postigne potpunu klimatsku neutralnost. Stručnjak Velimir Gavrilović kaže da je izgradnja gasne elektrane korisna jer gas spada među fosilna goriva koja najmanje zagađuju životnu sredinu, komplementaran je sa obnovljivim izvorima energije, i omogućava brzu proizvodnju struje koja se uliva u mrežu.
Gasna elektrana u Nišu biće kogenerativno postrojenje, koje proizvodi struju (350 MW) i toplotu (150 MW), sa godišnjom proizvodnjom od tri miliona megavat-sati struje i 1,3 miliona megavat-sati toplotne energije. Za punu iskorišćenost potrebno je između 450 i 500 miliona kubnih metara gasa godišnje, a još nije poznato kako će se obezbediti dovoljna količina i po kojoj ceni.
Predsednik Saveza energetičara Nikola Rajaković ističe da su Srbiji potrebni novi kapaciteti i da je gasna elektrana u Nišu racionalno rešenje. Gasne elektrane se grade brže od nuklearki, manje zagađuju od termoelektrana i omogućavaju brzu regulaciju prenosne mreže. Ipak, naglašava se potreba za pažljivim sagledavanjem rizika u pogledu dobavljanja i cene gasa te moguće političke i ekonomske zavisnosti.
Stručnjak Željko Marković ističe da gasne elektrane pomažu Srbiji da do 2040. godine smanji ugljenični otisak i eliminiše zavisnost od uglja. Preporučuje izgradnju još dve gasne elektrane kako bi se obezbedili rezervni kapaciteti kada nema dovoljno vetra ili sunca, dok se paralelno razvijaju i obnovljivi izvori energije.
Srbija već ima četiri TE-TO postrojenja u Vojvodini, ključna za grejanje gradova i rad industrije. TE-TO Novi Sad je najveći, dok TE-TO Pančevo, Zrenjanin i Sremska Mitrovica proizvode struju i toplotu za lokalne potrebe i mrežu. TE-TO Pančevo sa snagom od 200 MW predstavlja moderno gasno-parno postrojenje, slično onom u Nišu, što naglašava njegov značaj za stabilnost elektroenergetskog sistema.
Glavni benefit gasne elektrane je maksimalna energetska efikasnost. Srbija planira da do 2040. godine prestane da koristi mazut i ugalj u daljinskom grejanju, uz zamenu solarnom energijom, drvnom biomasom, toplotnim pumpama, komunalnim otpadom i geotermalnom energijom. Trenutni miks goriva za daljinsko grejanje čini: prirodni gas (75%), derivati nafte (8%), ugalj (2%), drvna masa (2%), mazut (1%) i kupljena energija (13%).
Izgradnja gasne elektrane u Nišu predstavlja nastavak saradnje Bakua i Beograda u gasnom sektoru. Srbija iz Azerbejdžana uvozi određene količine plavog energenta, dok preko interkonekcije sa Bugarskom od 2023. godine stiže gas iz Azerbejdžana. Ugovorom iz novembra 2023. predviđene su isporuke od 365 miliona m³, a prošlogodišnji ugovor dodatnih 151 milion m³, što ukupno iznosi 516 miliona m³.
Najveći deo gasa Srbija i dalje uvozi iz Rusije preko gasovoda Turski tok, što čini oko 80% ukupnog uvoza, ali 13% manje nego 2024. godine.
