Srbija: Jezero Gazivode, Kosovo i Srbija: Čija je hidroelektrana

11. September 2020. / Srbija Energetika

Ko je zapravo vlasnik jezera, ali i kako voda deli i spaja Srbe i Albance.

Jedno veštačko jezero koje mirno leži između Srbije i Kosova je nekim političarima iz Prištine bitnije od priznavanja nezavisnosti, dok su drugi zbog njega bili spremni da raskinu vladajuću koaliciju.

Reč je o jezeru Gazivode, koje se, prema rečima zvaničnika iz Beograda i Prištine, našlo među stavkama dokumenata koje su Kosovo i Srbija potpisali u Vašingtonu 4. septembra.

“Značaj vode iz jezera Gazivode na društveno-ekonomski razvoj Kosova je ogroman”, kaže za BBC Dragiša Miljačić, koordinator radne grupe Nacionalnog konventa EU za poglavlje 35, koje se odnosi i na Kosovo.

“U pitanju je strateški resurs koji znatno utiče na sve životne, ekonomske i energetske tokove na Kosovu”.

Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova

Mitrovica – jedan grad

Za šta bi sve mogao da bude optužen Hašim Tači

Sporazumi nagoveštavaju da bi Priština i Beograd mogli da se dogovore o nekoj vrsti zajedničkog suvereniteta nad jezerom Gazivode, kaže za BBC Špetim Gaši iz Saveta za inkluzivno upravljanje.

“Jedna pretpostavka je da se resurs Gazivoda koristi kao poluga za pripremu terena za veću autonomiju severa, ako podela na kraju propadne”, smatra Gaši.

“Ipak, ako Tramp ne bude ponovo izabran, sporazum može postati bezvredan”.

Šta su Gazivode

Akumulaciono jezero koje se nalazi na severozapadnom delu Kosova

Nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka

Dužina jezera je oko 24 kilometra, najširi deo je oko 1,3 kilometar, a dubina je 107 metara

Oko tri četvrtine jezera se nalazi u opštini Zubin Potok na Kosovu, ostatak je u opštini Tutin u Srbiji, a teritorija grada Novog Pazara takođe ima mali pristup obalama

Brana Gazivode kojom je pregrađeno jezero je jedna od najvećih zemljanih brana u Evropi

Zašto je jezero bitno

Strateška pozicija Gazivoda je suštinski razlog zbog kojeg su oči i srpskih i kosovskih pregovarača uprte u jedno jezero.

Gazivode se prostiru na površini od oko 12 kvadratnih kilometara. Nešto više od devet je na teritoriji Kosova, dok je ostatak u užoj Srbiji.

Jezero je glavni izvor vode gradovima poput Kosovske Mitrovice i Gračanice, ali i Prištine i Vučitrna.

“Jezero je najvažniji vodeni resurs na Kosovu”, kaže Špetim Gaši.

“Predstavlja 69 procenata celokupne akumulirane vode na Kosovu. Poređenja radi, Radonić – najveće veštačko jezero na jugu Kosova – sadrži samo 20 procenata”.

U međunarodnom izveštaju iz 2007. godine ocenjeno je da će, ako srpsko rukovodstvo zatvori vodovodne cevi Gazivoda, Kosovo imati električne energije za snabdevanje samo ključnih institucija, poput bolnica, dodaje Gaši.

Voda iz jezera hladi turbine elektrane “Obilić”, koje bez njega ne bi radile, a takođe reguliše snabdevanje Kosova strujom.

Međuzavisnost

Jezerom Gazivode upravlja srpsko javno preduzeće, dok hidrosistemom Ibar-Lepenc upravljaju dva menadžmenta – kosovski “Ibar Lepenc” i srpski “Ibar”, kaže Gaši.

Prvi se nalazi u Južnoj Mitrovici, dok je drugi u Zubinom Potoku. Kompanije se međusobno ne priznaju.

“Beograd je insistirao na tome da se o vlasništvu i upravljanju Gazivodama pregovara u briselskom dijalogu, ali Priština i dalje to odbija, tvrdeći da ne pregovara o imovini sa drugim zemljama”, kaže Gaši.

Međutim, uprkos mnogim tenzijama od rata, hidro-sistem Ibar-Lepenc radi bez prekida zbog međuzavisnosti, dodaje.

“Dok se voda Gazivoda nalazi u Zubinom Potoku, u kome većinski žive Srbi, fabrika za preradu vode nalazi se u južnoj Mitrovici, gde žive Albanci”.

Gaši tvrdi da srpske lokalne vlasti na severu grade fabriku vode i sistem snabdevanja na severu i “tako pokušavaju da eliminišu zavisnost od fabrike koju vodi Kosovo”.

Miljačić pak kaže da su izgradnjom jezera Gazivode potopljena sela, ekonomski objekti i poljoprivredno zemljište u Zubinom Potoku.

“Zbog nedostatka ekonomskog prosperiteta većina stanovnika ove opštine se odselila u centralnu Srbiju.

“Izgradnja jezera nije doprinela ekonomskom prosperitetu ovog područja, samo stagnaciji”, kaže on.

Smatra da glavni razlog leži u “činjenici da se profit od korišćenja ovog resursa zadržava u Prištini, dok se u lokalnim sredinama benefit odgleda jedino u desetak radnih mesta na održavanju i čuvanju sistema, što nije dovoljno”.

Šta je potpisano

Sporazum u Vašingtonu je po prvi put stavio na agendu pitanje jezera, misli Miljačić.

Beograd je ranije predlagao da se vlasništvo nad sistemom poveri Zajednici srpskih opština, ili da se osnuje mešovita kompanija u kojoj bi srpska elektroprivreda imala polovinu vlasništva. Priština je odbila oba predloga.

“Vlasništvo nad sistemom je sporno iz razloga što se on gradio iz kredita Svetske banke koji je otplaćivala (i dalje otplaćuje) Srbija”, kaže Miljačić.

Srbija ima i tehničku mogućnost preusmeravanje reke Ibar kojom se napaja jezero Gazivode, čime bi se ono isušilo i time bi se Kosovo ostavilo bez preko potrebne vode, dodaje.

“Otuda je otvaranje pitanja upravljanja jezerom Gazivode jako bitno i predstavlja moguću tačku saradnje koja bi se preslikala i na sve ostale sfere društva”.

U tački koja se odnosi na Gazivode stoji da će se sprovesti studija sa američkim Ministarstvom energetike o deljenju jezera kao izvora energije i vode, kaže Gaši.

“Kosovo već koristi jezero i kao vodu i kao izvor energije”, govori on.

“Kako će Srbija koristiti jezero Gazivode kao izvor vode i energije nije ni tehnički ni politički jasno. Sever takođe koristi jezero kao vodu za piće i energiju”.

Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi

Gde su bili današnji lideri kad je Kosovo proglasilo nezavisnost

Šta smo saznali na prvoj rundi obnovljenih Briselskih pregovora

Kome su Gazivode problem

Pre nego što su sporazumi potpisani, predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj pozvao je kosovskog premijera da ga ne potpisuje upravo zbog tačke koja se odnosi na Gazivode.

“To je vodena granica između Kosova i Srbije. Unutar Kosova postoji i hidroelektrana. Ne smatramo da bi to trebalo da bude trilateralni sporazum gde je Srbija jedna od strana”, rekao je Haradinaj tada Radiju Slobodna Evropa.

Ipak, on je nakon nekoliko dana izjavio da je pretio raskidom koalicije jer je u prvoj verziji dokumenta pisalo da obe strane dele jezero Gazivode za snabdevanje vodom i strujom, prenosi Gazeta ekspres.

Drugu verziju sporazuma Haradinaj je tada i javno podržao.

Ima i onih koji dogovor ne bi sklopili u svakom slučaju.

Pokret Samoopredeljenje ne bi potpisao sporazum u Vašingtonu da je bio na vlasti, čak i kada bi uzajamno priznavanje bilo njegov deo, izjavio je bivši ministar spoljnih poslova Kosova Glauk Konjufca.

“Jezero Gazivode je u vlasništvu Kosova ili se tako mislilo do pre tri dana, sada više nije isto. Ta tema je prvi put stavljena na pregovarački sto, s tim da će se stvoriti tim za izvodljivost koji će razmotriti deljenje i zajedničku upotrebu”, istakao je Konjufca.

“Ovakav sporazum za jezero Gazivode, gde Srbija dobija infrastrukturu kakvu želi, sa ‘mini-Šengenom’, uz suspenziju učlanjenja (Kosova u međunarodne organizacije), čak i sa Zajednicom iznutra, mislim da to Aljbin Kurti kao premijer ne bi potpisao”, ocenio je Konjufca, prenosi Kosovo Onlajn.

Ko je Miroslav Lajčak, novi evropski posrednik za Kosovo

Ekonomista s Kosova: “Nismo imali izbora“

Ko je Avdulah Hoti, novi premijer Kosova

Albanski političari na Kosovu, uključujući premijera, nisu oduševljeni sporazumom, ali su morali da popuste pritisku SAD, kaže Gaši.

“Njihov glavni argument je da domaći resurs ne treba deliti sa drugom državom. Međutim, oni nemaju dovoljno moći da spreče njegovu primenu ako iza nje stoji Trampova administracija”, dodaje on.

Na Kosovu je na snazi političko pozicioniranje pred donošenje odluke o potvrđivanju ili odbacivanju optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija pred Specijalnim sudom u Hagu, kaže Miljačić.

“U tim okolnostima, političari kao što je Ramuš Haradinaj pokušavaju da se dodatno profilišu kod nacionalno-orijentisanih glasača kroz slanje poruka koje ne idu u susret postizanja bilo kakvih sporazuma sa Srbijom, uključujući i upravljanje sistemom Gazivode”, misli on.

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Izvor; B92

Skinite kao PDF :

Download PDF