Srbija: Kada i na koji način će Srbija sa proizvodnje energije iz uglja preći na obnovljive izvore energije

, Srbija Energetika

Početkom ove nedelje radnici termoelektrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla protestovali su zbog najave da se odustaje od izgradnje nove termolektrane Kolubara B u Kaleniću, kao i zbog navoda da se Srbija obavezala da će navodno za devet godina ugalj da zameni obnovljivim izvorima energije. Iz Ministarstva energetike poruka da se termolektrane neće ugasiti preko noći, ali da je zelena energija neminovnost.

Najava da će se odustati od izgradnja nove termolektrane Kolubara B u Kaleniću, za radnike termolektrana Kolubara, Kostolac i Nikola Tesla je neprihvatljiva.

Zbog toga su organizovali protesni skup na lokaciji na kojoj je nova termolektrana trebalo da bude izgrađena. Uz zahtev za smenu resorne ministrake i pitanje roka datog Srbiji da umesto uglja za proizvodnju struje koristi obnovljive izvore energije.

Odgovor nadležnog ministarstva rudarstva i energetike je da zatvaranja teromolektrana preko noći neće biti, ali da mora da se uradi strategija do 2050. o tome kako će se Srbija snabdevati energijom iz obnovljivih izvora.

Ovim je još jednom otvoreno pitanje – kakav je strategija Srbije kada je reč o zelenoj energiji, ali i o položaju desetine hiljada zaposlenih u rudnicima i termolektranama? Činjenica je da je povećanje udela obnovljivih izvora energije deo evrointegracija i da Brisel i podržava, ali i traži od Srbije da se udalji od uglja i dekarbonizuje ekonomiju.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić navodi da će se napraviti pravilan prelezak na zelenu proizvodnju.

“Mi to moramo da uradimo, to je naša politika, to su ciljevi naše energetske politike. Ono što se mora uraditi to je dekarbonizacija koje smo svi svesni, znamo šta to globalno znači, kakve su klimatske promene nastale, koliko štetni gasovi utiču na zdravlje ljudi, koliku cenu plaćamo prilikom lečenja i koliku cenu plaćamo time što su neki ranije otišli sa ovog sveta. Pored dekarbonizacije i energetske tranzicije naš glavni cilj je da to radimo na takav način da Srbija zaista bude energetski bezbedna i da nijednog trenutka ne zavisi od bilo koga”, navodi pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić.

Profesor Elektrotehničkog fakulteta Nikola Rajaković navodi da je krajnje vreme da se misli o zelenoj energiji.

“Ja mislim da je 2030. defintivno reperna tačka do koje se moraju prelomiti svi ovi procesi. Ako se ne krene u tu energetsku tranziciju, ja bih rekao sutra, ako se ne krene u dekarbonizaciju i ako zakasnimo sa tim onda postaje prekasno da se dostigne onaj cilj krajem 2100. a to je onih 1,5 stepen prosečna godišnja temperatura da ne sme da ide više, bilo bi naravno poželjno da ona ne ide ni toliko. Ako se ovo u narednih par godina ne uradi u svetu, ovaj cilj nije dostižan”, objašnjava Rajaković.

Zoran Sretić, saradnik Centra za evropske studije navodi da je cilj da Evropska unija do 2050. postane karbo neutralna.

“Međutim, taj proses je dugotrajan, postepen i moram da napomenem da postoji veliki problem u miksu energija. Super je imati obnovljive izvore energije iz sunca i vetra npr. Međutim vi ne možete imati tokom cele godine dovoljnu proizvodnju, odnosno imate nestabilnu proizvodnju. Dakle vi morate da imate i neke druge impute”, objašnjava Sretić.

Izvor; RTS