Srbija: Ko su vlasnici vetroparkova u Srbiji?

, Srbija Energetika

Popularnost elektrana koje koriste snagu vetra u porastu je širom sveta zbog njihove dugoročne ekonomske isplativosti, ali i uloge koje imaju u očuvanju životne sredine, piše BBC na srpskom, i dodaje da ekološki aktivisti istovremeno upozoravaju da tu ima i problema.

Danas je ukupan godišnji kapacitet vetroparkova na svetskom nivou dostigao 774 gigavata, što podmiruje sedam odsto svetske potražnje za električnom energijom, pokazuje izveštaj Svetske asocijacije za energiju vetra (WWEA) za 2020. godinu.

U Kini se proizvede najviše struje na godišnjem nivou korišćenjem energije vetra – čak 290 gigavata, dok je u Evropi Nemačka lider u upotrebi energije vetra, sa 62.7 gigavata električne energije dobijene na ovaj način u 2020. godini.

Srbija trenutno ima devet vetroelektrana, sa ukupnim godišnjim kapacitetom od oko 400 megavata, a najviše ih je u Banatu i u Istočnoj Srbiji, jer su ta područja najvetrovitija.

Prema pisanju BBC-ja, u Srbiji je najveća „farma vetra” Čibuk 1 u banatskom selu Mramorak, a vlasništvo je Vetroelektrana Balkana (WEBG), ćerka firma kompanije Tesla Wind. Firmu Tesla Wind, kao svoj ogranak, osnovala je američka kompanija Continental Wind Serbia (CWS), čiji su sadašnji vlasnici, prema navodima na sajtu ove kompanije, Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Taaleri Energia iz Finske i ogranak nemačke razvojne banke KfW.

Kompanija Fintel energija AD upravlja vetroparkom u Kuli i „farmama vetra” La Pičolina i Košava u okolini Vršca, a ima u planu da izgradi i devet novih vetroparkova u Vojvodini i Istočnoj Srbiji, piše BBC.

Belgijska kompanija Elicio vlasnik je vetroparkova Malibunar i Alibunar u Banatu, a „farma vetra” Kovačica pripada kompaniji Enlight Energy sa sedištem u Izraelu.

Vetropark Devreč I u opštini Tutin u vlasništvu je slovenačko-srpske kompanije Hidro Wind, dok vetroelektranom Kitka upravlja kompanija Air Energy iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Ravnica je, naravno, prvi izbor, ali Srbija ima mnogo potencijala za korišćenje energije vetra”, ističe u izjavi za ovaj medij, Zvezdan Kalmar, koordinator za energiju i klimatske promene u Centru za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

Srbija raspolaže ukupnim potencijalom za instaliranje vetrogeneratora od dva i po gigavata, pokazale su analize ovog nevladinog udruženja građana čiji je cilj promovisanje održivog razvoja i unapređivanja stanja životne sredine.

Kada se izračuna potencijal energije snage vetra po čoveku u Srbiji, on iznosi, pod uslovom da se sav iskoristi, oko 0,91 KWh (godišnje proizvodnje električne energije po danu) – što čini jednu šestinu dnevne potrošnje stanovnika u domaćinstvu, preneo je energetskiportal.rs.

Ekološki aktivisti u izjavi za BBC upozoravaju da vetroparkovi ipak mogu da donesu i probleme, jer se pogodne lokacije za izgradnju vetroparkova u Srbiji nalaze u blizini staništa velikog broja ptica ili na njihovim preletnim putevima.

„Ako se ne projektuju ispravno, vetroelektrane mogu da nanesu trajnu štetu pticama i slepim miševima“, kaže Milan Ružić, predsednik Društva za zaštitu i proučavanja ptica Srbije.

Najugroženije su velike ptice i grabljivice poput orlova, sokolova, roda i lešinara koji nemaju prirodnog neprijatelja. Pored Banata, Ružić navodi i Labudovo okno na toku Dunava nedaleko od Kovina. Tokom zime tamo boravi više od 100.000 ptica i bilo bi „katastrofalno” praviti vetroelektrane u blizini ove oaze prirode, ocenjuje on.

„Ništa se u prirodi ne okreće brzinom kojom se okreću propeleri vetroturbina. To ide i do 250 kilometara na čas i divlje životinje, pre svega ptice i slepi miševi, nemaju mehanizam odbrane protiv toga”, napominje Ružić i upozorava da iako je jednogodišnji monitoring za procenu uticaja na životnu sredinu obavezan, nije poznat kvalitet ni metodologija ovih studija.

„Svesni smo da su velike kompanije u ovoj sferi dosta moćne i one mogu da izvrše određeni pritisak na donosioce odluka”, prenosi njegov zaključak u svom tekstu BBC na srpskom jeziku.

Source; Bonitet