Srbija je zvanično započela izradu novog zakona koji će posebno regulisati istraživanje i eksploataciju ugljovodonika, što predstavlja značajnu promenu u upravljanju sektorom. Inicijativa je najavljena od strane Ministarstva rudarstva i energetike krajem prošle godine.
Prema objavljenom nacrtu politike, predloženi zakon ima za cilj da postane centralni regulatorni stub za sektor ugljovodonika. Obuhvataće istraživanje, vađenje, preradu i transport nafte, prirodnog gasa, kondenzata i drugih ugljovodonika, uključujući aktivnosti koje se sprovode tokom faza istraživanja i eksploatacije.
Trenutno, ugljovodonici u Srbiji podležu širem Zakonu o rudarstvu i geološkom istraživanju, gde su klasifikovani kao energetski mineralni resursi. Nadležni smatraju da ovaj okvir više ne odražava tehničke i operativne realnosti projekata ugljovodonika, koji se značajno razlikuju od drugih tipova eksploatacije minerala. Prelazak na poseban zakon takođe ima za cilj usklađivanje nacionalnih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije.
Nacrt zakona teži uspostavljanju jedinstvenog pravnog i institucionalnog okvira, koji obuhvata istraživanje i eksploataciju ugljovodonika, procenu geoloških formacija pogodnih za podzemno skladištenje prirodnog gasa i trajno skladištenje ugljen-dioksida u iscrpljenim rezervoarima. Sve aktivnosti biće regulisane strogim standardima bezbednosti i zaštite životne sredine, u skladu sa praksom EU.
Jedan od ključnih prioriteta nove regulative biće modernizacija procedura za izdavanje licenci i tendera, sa ciljem usklađivanja sa EU direktivama o autorizacijama za ugljovodonike, skladištenju CO₂ i bezbednosti naftnih i gasnih platformi. Osim regulatorne usklađenosti, okvir ima za cilj povećanje transparentnosti, predvidivosti i odgovornosti, podržavajući energetsku bezbednost, ulaganja u nove rezerve i šire ciljeve energetske tranzicije Srbije.
Zaštita životne sredine igraće centralnu ulogu. Očekuje se da zakon uvede obavezujuće standarde u svakoj fazi aktivnosti, jasno definiše obaveze investitora u vezi sa rehabilitacijom zemljišta, sanacijom i dugoročnim monitoringom, kao i da ojača nadzor nad eksploatacijom ugljovodonika. Fiskalne i ekonomske odredbe biće ažurirane kako bi se obezbedila pravičnija raspodela prihoda uz zadržavanje podsticaja za ulaganja.
Zakon takođe naglašava strateško korišćenje geoloških formacija za skladištenje gasa i CO₂, u okviru napora za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pored toga, promovisana je digitalizacija kroz elektronske procedure i centralizovani informacioni sistem za upravljanje podacima vezanim za ugljovodonike.
Zvaničnici očekuju da će novi zakon značajno poboljšati pravnu sigurnost i proceduralnu efikasnost, stvarajući uslove za povećana domaća i strana ulaganja, dok će Srbiju dodatno približiti evropskim regulatornim standardima.
