Srbija se priprema da uvede novi regulatorni okvir za sertifikaciju operatora skladišta prirodnog gasa, sa ciljem jačanja nadzora nad vlasničkim strukturama, upravljačkim aranžmanima i finansijskom stabilnošću u ovom sektoru.
Nacrt uredbe, koji je objavilo Ministarstvo rudarstva i energetike, definiše uslove koje kompanije moraju da ispune kako bi dobile sertifikat, kao i kompletnu dokumentaciju potrebnu tokom procesa odobravanja. Predložena pravila imaju za cilj jačanje regulatorne kontrole i unapređenje ukupne transparentnosti na tržištu skladištenja gasa.
Ključni fokus novog režima je na otkrivanju vlasništva i kontrole. Podnosioci zahteva bili bi obavezni da dostave detaljne informacije o akcionarima, glasačkim pravima, povezanim subjektima i širim vlasničkim vezama. Posebna pažnja posvetila bi se investitorima iz trećih zemalja, kao i identifikaciji krajnjih kontrolnih struktura iza operatora i samih skladišnih objekata.
Pored transparentnosti vlasništva, kompanije bi morale da dostave obimnu korporativnu i finansijsku dokumentaciju, uključujući registracione potvrde, osnivačke akte, revidirane finansijske izveštaje, kao i dokaz o vlasništvu ili operativnim pravima nad infrastrukturom za skladištenje. Regulatori bi ove podatke koristili za procenu finansijske pouzdanosti podnosilaca zahteva.
Nacrt takođe stavlja snažan naglasak na operativnu nezavisnost. Operatorima skladišta biće zahtevano da dokažu da članovi njihovog menadžmenta i upravljačkih tela nisu uključeni u aktivnosti proizvodnje i snabdevanja prirodnim gasom ili električnom energijom. Takođe bi morali da obezbede zaštitu komercijalno osetljivih informacija od pristupa kompanijama koje posluju u drugim delovima energetskog sektora.
Proces revizije ne bi se odnosio samo na operatore. Nadležni organi bi ispitivali i vlasničku strukturu vlasnika skladišnih kapaciteta, uključujući povezane kompanije, energetske dozvole i međunarodne poslovne veze. Ovaj širi pristup ima za cilj smanjenje rizika od uticaja između sektora i tržišne koncentracije.
Zahtevi za sertifikaciju podnosili bi se Agenciji za energetiku Republike Srbije, koja bi imala ovlašćenje da traži dodatnu dokumentaciju tokom evaluacije. Operatori bi bili obavezni da prijave svaku značajnu promenu u prethodno dostavljenim podacima.
Konačna odluka o sertifikaciji uzimala bi u obzir usklađenost sa regulatornim zahtevima, kao i aspekte vezane za bezbednost snabdevanja energijom. Mišljenja Sekretarijata Energetske zajednice takođe bi bila deo procesa, kako bi se obezbedila usklađenost sa regionalnim standardima energetskog tržišta.
