Srbija je raspisala javni tender za izgradnju novog naftovoda koji bi povezao mađarsku granicu sa Novim Sadom, projekat koji ima za cilj ojačati bezbednost snabdevanja dodavanjem druge rute uvoza. Nabavka, koju je objavila Transnafta, obuhvata građevinske radove i stručni nadzor.
Naftovod bi imao dužinu od 113 kilometara, prolazio bi kroz Kanjižu, Sentu, Adu, Bečej i Žabalj do Novog Sada, sa godišnjim kapacitetom od 5,5 miliona tona. Predviđen je za transport REB (Russian Export Blend) sirove nafte, iako Srbija nije mogla da uvozi rusku naftu od kraja 2022. zbog sankcija EU. Ministarstvo energetike je naglasilo da važnost projekta leži u diverzifikaciji izvora, a ne u zavisnosti od jednog dobavljača. Trenutno Srbija uglavnom zavisi od JANAF-ovog naftovoda za uvoz sirove nafte, pod uslovom da američke sankcije ne ograniče tokove. Zvaničnici kažu da su studije izvodljivosti i prostorno planiranje završeni, lokacione dozvole su u toku, i da izgradnja može početi sredinom godine.
Ministarstvo je takođe istaklo šire regionalne planove, napominjući da Mađarska i Slovačka snabdevaju naftu preko južne grane naftovoda Družba. Buduće veze između Družbe i planiranog Sarmatia naftovoda kod Brodyja u Ukrajini mogle bi omogućiti transport kaspijske nafte do centralne i jugoistočne Evrope, otvarajući dodatne opcije za Srbiju. Dok se očekuje da JANAF ostane glavna ruta snabdevanja u skorije vreme, zvaničnici ističu da dodatne rute poboljšavaju pregovaračku moć i smanjuju rizik. Srbija takođe razmatra mogućnost izgradnje naftovoda za proizvode sa Mađarskom i Rumunijom, što bi omogućilo transport naftnih derivata bez oslanjanja na rečne, železničke ili drumske logističke rute. Preliminarna strateška procena je već sprovedena sa Transnaftom, a koncept je razgovaran između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana.
Naftni stručnjaci napominju da bi budući naftovod mogao transportovati i nerusku naftu ukoliko se priključi na Družbu na odgovarajućim tačkama, što potvrđuju isporuke kazahstanske nafte nemačkoj rafineriji u Švedtu preko severne grane Družbe, koje su iznosile oko 1,4 miliona tona u 11 meseci 2024. i oko 2 miliona tona u 2025.. Sa ekonomske tačke gledišta, transport preko JANAF-a može koštati do 48 miliona evra godišnje, dok se rad domaćeg naftovoda procenjuje na oko 10 miliona evra godišnje. Projekat bi mogao biti završен u roku od 20 meseci ako se promptno pokrene, što ga čini i finansijski i strateški atraktivnim.
