Srbija planira da završi početnu fazu procene svog nacionalnog nuklearnog programa do sredine 2027. godine, uspostavi neophodan institucionalni i regulatorni okvir do 2032. godine i započne izgradnju svog prvog nuklearnog postrojenja do 2035. godine.
Program se razvija kroz Organizaciju za sprovođenje Nacionalnog programa nuklearne energije Srbije, u skladu sa faznim pristupom koji promoviše Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). Ovakav model zahteva da država prethodno reši pravna, regulatorna, tehnička, finansijska i kadrovska pitanja, kao i pitanja nuklearne bezbednosti, pre nego što izabere konačnu tehnologiju reaktora ili donese odluku o početku izgradnje.
Preliminarna studija izvodljivosti pripremljena u saradnji sa francuskim EDF-om predstavlja osnovu za dalji tehnički i ekonomski rad. Naredna faza trebalo bi da obuhvati poređenje dostupnih tehnologija, sistemskih zahteva, modela izgradnje, rešenja za gorivni ciklus i mogućih struktura finansiranja.
Rok sredina 2027. godine treba da omogući Vladi Srbije da dobije dovoljno informacija za odluku o tome da li i na koji način zemlja treba da nastavi razvoj nuklearne energije. Do 2032. godine, cilj je da Srbija ima funkcionalan nuklearni regulatorni okvir, razvijene institucije i dovoljno široku bazu tehničkih stručnjaka.
Srbija je nuklearnu energiju uključila u svoju razvojnu strategiju do 2035. godine, koja predviđa investicioni okvir od približno 3 milijarde evra. Taj iznos ne treba tumačiti kao potvrđenu cenu izgradnje nuklearne elektrane. Konačan budžet projekta neće moći da bude određen pre izbora kapaciteta, tehnologije, vlasničkog modela, stepena domaće industrijske uključenosti, lokacije i strukture finansiranja.
Navedeni cilj početka izgradnje do 2035. godine takođe znači da bi komercijalni rad postrojenja počeo kasnije. Veliki nuklearni projekti zahtevaju dug period izgradnje, testiranja, puštanja u rad i regulatornih odobrenja, zbog čega program predstavlja pre svega strategiju snabdevanja nakon 2035. godine, a ne rešenje za neposredne potrebe Srbije za novim kapacitetima.
Razvoj kadrova već postaje jedno od ključnih područja rada. Institut za nuklearne nauke Vinča i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu pripremaju master program namenjen budućim nuklearnim inženjerima. Srbiji će takođe biti potrebni stručnjaci za nuklearnu regulaciju, procenu bezbednosti, izdavanje ekoloških dozvola, zaštitu od zračenja, projektno finansiranje, nadzor izgradnje, sajber bezbednost i planiranje odgovora u vanrednim situacijama.
Model finansiranja će na kraju odlučiti da li će program preći iz faze pripremnih studija u realizaciju. Nuklearni projekti zahtevaju dugoročno zaduživanje, snažnu državnu podršku i model prihoda koji može da podnese rizike od kašnjenja u izgradnji i prekoračenja troškova. Sam izbor tehnologije reaktora ne može sam po sebi da obezbedi finansijsku održivost projekta.
Za elektroenergetski sistem Srbije, nuklearna energija bi mogla da obezbedi niskougljeničnu baznu proizvodnju i smanji dugoročnu zavisnost od lignita i uvoza električne energije. Kredibilitet cilja početka izgradnje 2035. godine zavisiće od disciplinovanog sprovođenja prethodnih koraka, posebno odluke koja treba da bude doneta 2027. godine i roka za uspostavljanje institucionalne spremnosti do 2032. godine.
