Stvar je jasna – Srbiji neophodna nuklearna energija. Stručnjaci sa kojima je Forbes Srbija razgovarao poslednjih dana tvrde da bez nuklearne elektrane zemlja neće imati energetsku sigurnost i nezavisnost. Svesna je toga i ova, ali i buduće vlasti.
Potrošnja električne energije raste, a veliki “gutaci struje”, poput data centara i veštačke inteligencije, već izazivaju polemike i bojazan. Pitanja koja se postavljaju odnose se na prioritete – ko će pre biti napajan u slučaju oskudice: ljudi ili tehnologija? Bojazan je da tehnološka revolucija može planetu staviti pred ovaj izbor, a opstaju oni koji imaju dovoljno resursa za oba segmenta – i za tehnologiju i za ljude.
U Srbiji poslednjih nedelja postoji i lokalna dilema. Da li trenutna kampanja promocije nuklearne energije znači da će elektrana nići brže nego što mislimo ili je reč o praznoj priči koja se nikada neće realizovati? Forbes Srbija istraživao je šta je povod za kampanju, koliko je nuklearna elektrana realnost, koliko je neophodna i koliko rizična.
Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku ističe da zemlja ima ozbiljan energetski izazov i da situacija uopšte nije jednostavna. „Naši izvori su oslonjeni na lignit. Zavisni smo od termoelektrana i zbog toga smo u nezavidnoj situaciji. Lignit je lošeg kvaliteta, rezerve nisu bezgranične, a ugalj emituje CO2. Ako želimo da ispunimo obavezu do 2050, Srbija mora da zameni ugalj drugim izvorima, a to može samo nuklearna energija“, kaže Bubnjević.
On dodaje da energija iz solarnih ili vetroelektrana ne može ni približno da nadomesti gašenje termoelektrana. „Kada 60 odsto potrošnje baziraš na uglju, ne možeš brzo ni lako da nađeš stabilan izvor koji to može da zameni. Vetar i sunce jednostavno nisu dovoljni“, upozorava Bubnjević.
Stručnjaci se slažu da proširenje hidro potencijala ne može nadomestiti energiju iz termoelektrana. „To je prazna priča. Nemamo dovoljno reka za nove hidroelektrane, a reke često presušuju. Reverzibilne hidroelektrane, poput Bistrice ili Đerdapa 3, su neophodne, ali služe kao dopuna sistemu, a ne kao zamena“, objašnjava Bubnjević.
Srbija je ukinula Moratorijum na izgradnju nuklearne elektrane, koji je postojao od Černobilske katastrofe. Danas Institut za nuklearne nauke u Vinči aktivno promoviše projekat i formirao Komisiju stručnjaka, ali zvaničnog povratka u obrazovni program nema. Potencijalne lokacije su stare, proverene lokacije, poput Kovina, okoline Požarevca i prostora između Ćuprije i Jagodine, zbog blizine Dunava i Morave, neophodnih za hlađenje.
Ključna stavka je stav javnosti. „Ako građani ne budu spremni da prihvate nuklearnu elektranu, izgradnje neće biti. Proces traje 15 godina i može biti zaustavljen u bilo kojoj fazi. Zemlje koje su izgradile elektrane prethodno su imale saglasnost građana. Transparentnost je neophodna, a do sada nije bila zadovoljena“, upozorava Bubnjević.
On dodaje da je potrebno imati istraživački reaktor i domaće stručnjake pre nego što se gradi nuklearka. „Oni misle da grade fabriku majoneza, ali nuklearna elektrana to nije. Bez sopstvenih stručnjaka ne možemo napredovati, niti se osloniti samo na strane eksperte“, kaže Bubnjević.
Politička dimenzija je takođe prisutna. Francuska je najozbiljniji partner, sa preliminarnom tehničkom studijom, a razgovara se i sa UAE i Rusijom (Rosatom). Postoje ponude i od Kine i Japana, ali pitanje je da li su u interesu Srbije.
Pojavljuje se i opcija PAKŠ 2 u Mađarskoj, gde bi Srbija mogla učestvovati sa 5–10% udela. Stručnjaci smatraju da je to prilika da se uči od zemlje sa iskustvom i da se promeni percepcija građana o nuklearnoj energiji.
Predsednik je nedavno podržao male modularne reaktore za napajanje data centara, ali stručnjaci upozoravaju da je to „smešna i opasna priča“. Na svetu postoji 450 konvencionalnih nuklearnih elektrana, a malih modularnih samo dve – u eksperimentalnoj fazi.
Ministarstvo rudarstva i energetike potvrdilo je formiranje Grupe za pripremu i realizaciju programa nuklearne energije i Međuresorne ekspertske grupe koja čini NEPIO, kako ga definiše Međunarodna agencija za atomsku energiju. Telo planira, sprovodi i prati aktivnosti u vezi sa programom, koordinira učesnike i komunicira sa javnošću.
Novembra 2024. izmenama Zakona o energetici ukinut je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Novi zakon predviđa tri faze razvoja nuklearnog programa: ispitivanje opravdanosti, analiza kadrovskog i organizacionog potencijala i izrada svih neophodnih dokumenata za donošenje informisane odluke o eventualnoj izgradnji nuklearne elektrane.
