Srbija je preduzela formalne korake kako bi osigurala neprekidan rad NIS-a tokom tekućih pregovora o mogućoj promeni vlasništva između GazpromNefta i mađarske MOL grupe. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović potvrdila je da je NIS podneo zahtev Američkom uredu za kontrolu stranih sredstava (OFAC), tražeći dozvolu za održavanje normalnog poslovanja dok su pregovori o prodaji u toku.
Prema rečima ministarke, konačni ugovor o prodaji i kupovini još nije zaključen, ali su pregovaračke strane postigle dogovor o osnovnim principima koji bi definisali okvir buduće transakcije. Ova početna saglasnost postavlja temelj za mogući transfer vlasništva, iako je još mnogo posla pred potpisivanjem finalnog ugovora.
GazpromNeft, kao većinski vlasnik, i MOL su postigli saglasnost o osnovnim uslovima, što je omogućilo NIS-u da formalno pristupi američkim vlastima. Odluka iz Vašingtona očekuje se uskoro i biće presudna za sledeću fazu procesa. Ukoliko bude odobreno, MOL bi bio u poziciji da nastavi sa preuzimanjem ruskog udela.
Srpske vlasti naglašavaju da je država direktno uključena u pregovore i da je osiguranje neprekidnog rada Pančevačke rafinerije centralni prioritet. Vlada je takođe nastojala da ojača svoj položaj u NIS-u. Memorandum o razumevanju sa MOL-om omogućava Srbiji da poveća svoj vlasnički udeo za dodatnih 5%, dok se MOL obavezao da će održavati proizvodnju rafinerije na recentnim nivoima, uz fleksibilnost povećanja proizvodnje ako poraste domaća potražnja.
Interes MOL-a obuhvata 56,15% udela u NIS-u, a po završetku transakcije Srbija bi mogla iskoristiti opciju za dodatno učešće. Struktura vlasništva mogla bi biti dalje diversifikovana uključivanjem strateških partnera van Evrope. U tom kontekstu, ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata se pojavljuje kao mogući manjinski investitor, a srpske vlasti ističu da bi njegovo uključivanje moglo biti strateški korisno, uz uslov da se dobiju regulatorna odobrenja.
Uprkos neizvesnosti oko sankcija i promene vlasništva, ministarka Đedović je naglasila da srpsko tržište goriva ostaje stabilno, podržano značajnim rezervama nafte i derivata. Dok NIS ostaje fokus nacionalne energetske politike, širi cilj vlade je jačanje energetske sigurnosti i stvaranje uslova za stabilan razvoj sektora u narednim godinama.
