Tržište električne energije Jugoistočne Evrope je u procesu liberalizacije pod mentorstvom EU. Energetska zajednica ima veliku ulogu u oblasti usklađivanja politika zajedno sa drugim ključnim elektroenergetskim institucionalnim akterima. Međutim, postoji nekoliko spornih pitanja i iskustava iz EU, koja bi, ukoliko bi se pravilno analizirala i sprovela u regionu JIE, mogla da ubrzaju celokupne efekte liberalizacije tržišta i povežu region sa tržištima EU. Jedno tržište energije koje dobro funkcioniše treba da pruža cenovne signale koji podstiču efikasne investicije u regionalno tržište struje i sigurnost snabdevanja. Neka proizvodna kompanija ili neki veliki potrošač bili bi prirodni kandidat za izgradnju trgovačkih interkonektora. Oni sami bi mogli da imaju koristi od interkonektivnog kapaciteta za dodatni izvoz ili uvoz. Još važniji bi mogao biti uticaj na cene u cenovnim zonama koje interkonektor povezuje. Proizvođač bi izgradio izvozni kapacitet kako bi povećao nivo cena u sopstvenoj zoni. Stoga bi logika jedne proizvodne firme koja gradi trgovačku liniju bila prilično slična logici jednog vertikalno integrisanog OPS-a koji gradi takvu liniju. Razlika je u tretiranju renti zagušenja koje se u slučaju OPS-a smatraju delom regulisanog prihoda, ali u slučaju trgovca investitora mogu da generišu neregulisani profit, zavisno od odluke o izuzeću, prenosi sajt serbia-energy.eu
Magazin Serbia Energy donosi analizu različitih izveštaja koji pokrivaju spajanje tržišta JIE i povezivanje sa EU. Tržišni mehanizmi kao što je mehanizam upravljanja zagušenjem, tranziti kroz nekoliko oblasti, ulaganja u objekte elektroenergetskog sistema za proizvodnju i prenos i upravljanje rizikom utiču na trgovinu električnom energijom i investiciona rešenja. Rešenja na evropskim tržištima struje usmerena su ka spajanju tržišta prvo preko regiona, a nakon regiona, spajanju u jedinstveno tržište električne energije. Iako je situacija bolja u poređenju sa početkom procesa liberalizacije, još uvek ima različitih disbalansa koji se mogu rešiti efikasnijim mehanizmima.
Regulatorni forum o električnoj energiji (Firentinski Forum) se trenutno bavi prekograničnom trgovinom električnom energijom, naročito tarifikacijom prekograničnih berzi električne energije i upravljanjem oskudnim interkonektivnim kapacitetom. Moguća rešenja u vezi sa efikasnim ulaganjem u proizvodnju i prenos i sigurnost snabdevanja su integrisanje obnovljivih izvora u tržište (Berze električne energije), Energetski infrastrukturni paket, Procena adekvatnosti proizvodnje u regionu/Evropskoj uniji (EU), kriterijumi kompatibilnosti EU za Mehanizme kompenzacije kapaciteta prema Eurelektriku (Eurelectric), i efikasni mehanizmi za upravljanje zagušenjem (sa boljim definisanjem zona ponude).
Osnovni kriterijum za integraciju tržišta je: koristi ≥ troškovi. Zlatno pravilo: ono što se najlakše sprovodi pruža najveću korist. Neophodno je imati široku perspektivu i razmotriti, kako tehničke i ekonomske elemente, tako i tržište. Postoje međusobne veze između mehanizama za upravljanje zagušenjem, tranzita, trgovine, investicija, i tarifa. Kako ovi modeli međusobno deluju? Berze električne energije podstakle su trgovanje električnom energijom kao i stalni proces integracije tržišta. Tržišta u različitoj fazi razvoja i likvidnost na berzama električne energije takođe utiču na razvoj tržišta električne energije. Investitori osmatraju dugoročne signale kroz fizičke i finansijske proizvode – hedžujući buduće rizike. Trenutno, tržišta električne energije dobijaju izobličene tržišne signale i, u nekim slučajevima, vršne cene su niže od osnovnih cena kao što su i razlike između vršnih cena i osnovnih cena sve manje. Konačne cene za krajnje korisnike su u porastu dok veleprodajne cene idu dole (porezi i nameti se gomilaju) – tj. veleprodajna cena čini samo 15% od ukupne cene za krajnjeg korisnika u Nemačkoj.
Regulativa o smernicama za razvoj trans-evropske energetske infrastrukture bavi se infrastrukturnim izazovima kako bi se obezbedila istinska međupovezanost na internom tržištu, integracija energije iz promenljivih obnovljivih izvora i poboljšana sigurnost snabdevanja. Za projekte identifikovane kao projekti od zajedničkog interesa (PCI), Regulativa uvodi mere za ubrzavanje procedure izdavanja dozvola, koje obuhvataju maksimalno vremensko ograničenje i pojednostavljivanje procedura procene životne sredine. Ova Regulativa takođe pruža bolje podsticaje za investitore kroz poboljšane regulatorne odredbe, i postavlja uslove za finansijsku pomoć EU prema predloženom Instrumentu za povezivanje Evrope.
Manjak odgovarajućih cenovnih signala za učesnike na tržištu vodi do suboptimalnog iskorišćavanja mreža i proizvodnih resursa, a takođe i do suboptimalnih investicionih signala. Okvirne smernice za alokaciju kapaciteta i upravljanje zagušenjem (2011) Agencije za saradnju energetskih regulatora (ACER) i Mrežna pravila o alokaciji kapaciteta i upravljanju zagušenjem (2012) Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) pokušavaju da kreiraju efikasnije metode za upravljanje zagušenjem sa uticajem na učesnike na tržištu. Zone ponude treba da budu duž linija strukturnog zagušenja, a ne nacionalnih granica. Evropske zemlje koriste zonsko formiranje cena sa različitom implementacijom: cenovne zone su fiksne i izjednačene sa državom (npr. Nemačka, Belgija, Francuska); cenovne zone fiksne, ali nekoliko zona u okviru države (npr. Italija, Norveška, Švedska); manje cenovne zone fleksibilne u skladu sa mrežnim zagušenjem ili potpuno nodalno formiranje cena (pod istragom).
Upravljanje zagušenjem je jedna od glavnih briga. Ono ima uticaj na nivo cena struje i treba da bude ključni instrument za određivanje ulaganja u proizvodnju i prenos. Danas, svaka oblast ima sopstvena pravila kliringa i sopstvene tehnike alokacije. Stoga su izazovi proučiti i sprovesti nove opcije koje bi uvećale celokupnu efikasnost tržišta električne energije i značajno umanjile troškove zagušenja. Uspešna primena pristupa spajanja tržišta zasnovanog na tokovima snaga treba da se proširi kako bi se bavila pitanjem upravljanja zagušenjem, balansiranjem tržišta i tržištima rezervnih kapaciteta u okviru zajedničkog jedinstvenog pristupa širom Evrope koji vodi ka setu koherentnih alata koji međusobno deluju, a koji su u stanju da reše sva ova složena pitanja odjednom.
Uzevši u obzir jednu zagušenu mrežu sa dva čvora, marginalni porast kapaciteta omogućiće investitoru dividendu jednaku ceni u senci ograničenja prenosa ako je nagrađen finansijskim pravom prenosa. Proširenje će se dešavati dok su troškovi za novi kapacitet jednaki ceni u senci zagušenja. U ugovorima, službenik će odmeriti investicione troškove sa smanjenjem rente zagušenja iz njenih jedinica unutar margina.
Trošak zagušenja je dobra mera iz perspektive društva, ali nije ispravna mera kratkoročnih performansi OPS-a. Na ovaj indikator utiču merit orders (rangiranje dostupnih izvora energije na osnovu rastućeg redosleda cene, tj. kratkoročnih marginalnih troškova proizvodnje, i količine energije koja će se proizvesti) sa obe strane granice koji su glavni pokretači za troškove zagušenja. Maksimizacija prekograničnih kapaciteta ima jasnu vrednost za prekograničnu trgovinu i na nju u velikoj meri može da utiče OPS. Malo poboljšanje moglo bi da poveća raspoložive kapacitete u svim vremenskim okvirima (što može biti kritična tržišna korist čak i ako se realizuje tokom samo nekoliko sati dnevno). Ali maksimizacija prekograničnih kapaciteta po svaku cenu ne treba da bude nagrađena.
Realna renta zagušenja obično ostaje ispod teoretski moguće rente zagušenja. Postoji nekoliko razloga za to. Kapacitet nije uvek raspoloživ zbog prekida u radu ili zbog smanjivanja kapaciteta iz razloga sigurnosti mreže. Još jedan razlog je što se u većini evropskih interkonekcija renta zagušenja ne dobija od implicitnih aukcija već od eksplicitnih aukcija ili iz kombinacije ova dva tipa aukcija. Eksplicitne aukcije daju rentu zagušenja zasnovanu na proceni razlike u ceni od strane trgovaca, ne na konačnoj razlici u ceni. Obično implicitne aukcije daju veću rentu za OPS budući da su na eksplicitnim aukcijama neizvesnosti za trgovce veće. Kako prihodi od zagušenja ukazuju na to koliko učesnici na tržištu vrednuju mogućnost prekogranične trgovine, renta zagušenja bi mogla da bude dobar kriterijum za određivanje kod koje interkonekcije treba povećati kapacitet. Renta zagušenja se lako može uporediti sa troškom bilo koje potencijalne investicije radi otklanjanja zagušenja. U mnogim državama se rente zagušenja ubiraju sa nekoliko granica. Jedna investicija u interkonektor utiče na tržišnu cenu i stoga takođe utiče na rente zagušenja na svim granicama, ne samo na granici na kojoj se gradi novi interkonektor. Stoga je neophodno uzeti u obzir kombinovani efekat, ne samo porast renti zagušenja na jednoj granici.
Renta zagušenja opada kada je prekogranični kapacitet blizu nivoa konvergencije cena. Ovo smanjenje prihoda od zagušenja moglo bi da odvrati OPS od investiranja do optimalnog nivoa opšte dobrobiti. OPS koji nije zainteresovan za preduzimanje efikasnih investicionih projekata morao bi da prenese rente zagušenja na “Regionalni interkonekcijski fond” kako bi finansirao druge projekte interkonekcija od regionalnog interesa.
Korist za društveno i ekonomsko blagostanje izračunava se iz umanjenja ukupnih troškova proizvodnje povezanog sa varijacijom prenosnih mogućnosti mreže (GTC) koju projekat dozvoljava. Otklanjanjem mrežnih uskih grla koja ograničavaju pristup proizvodnje celom evropskom tržištu, neki projekat može da olakša pojačanu konkurenciju između proizvođača, smanjujući cenu struje krajnjim korisnicima. Slično, neki projekat može da doprinese smanjenju troškova obezbeđujući direktno povezivanje na sistem novoj, relativno jeftinoj, proizvodnji. Ovo smanjenje cene se izračunava iz ekonomske procene kako bi se odredila optimalna cena ukupne otpreme proizvodnje, sa projektom i bez njega.
Povećan interkonektivni kapacitet ne vodi automatski do povećane dobrobiti potrošača kada se sabere efekat sa obe strane granice. Na primer, ako je kriva snabdevanja u zemlji izvoznici veoma strma, a u zemlji uvoznici veoma postepena, rezultat izgradnje interkonektora je značajan porast cene u zemlji izvoznici, ali samo malo smanjenje cene u zemlji uvoznici. U tim okolnostima, sveukupna društvena dobrobit potrošača biće umanjena, dok će sveukupna društvena dobrobit proizvođača biti uvećana. Obrnuti nagib krivih snabdevanja dao bi suprotan rezultat. Ovo gledište uzima u obzir samo uticaj na tržište električne energije u odnosnim zemljama izazvan novim interkonektorom. Dok izvoz dovodi do povećanih troškova proizvodnje u jednoj državi, oni su značajno niži nego odgovarajuće smanjenje troškova proizvodnje u drugoj državi. Nasuprot tome, dok uvoz ima samo zanemarljiv uticaj na tržišne cene i stoga tržišna plaćanja u zemlji 1, on rezultira izraženim porastom tržišne cene i stoga tržišnih plaćanja u mnogo manjoj zemlji 2. Bilo kakve promene u tržišnim plaćanjima nisu samo funkcija promena u troškovima, već one takođe daju signal za preraspodelu prihoda između proizvođača i potrošača.
Glavna uloga elektrana i interkonektora je, uz obezbeđivanje podrške sistemskoj sigurnosti nacionalnih sistema, da optimiziraju čitav sistem time što će omogućiti da se neki skuplji proizvođači zamene jefitinijim proizvođačima u regionalnoj otpremi. To znači da je regionalni pristup, zasnovan na optimizaciji društvene dobrobiti prilikom odlučivanja o izgradnji interkonektora ili elektrane, veoma prikladan. Stoga, ako su ciljevi investitora u investiciji isti kao porast društvene dobrobiti, toj investiciji treba dati prioritet na regionalnom nivou. Dugoročne posledice svake dobrovoljne trgovine po opštu ravnotežu uvek su korisne. To je zbog činjenice da resursi u zemlji uvoznici mogu biti preraspodeljeni da bi bili bolje iskorišćeni u drugim sektorima, a u zemlji izvoznici će resursi biti dodeljeni elektroprivredi od sektora koji stvaraju manju vrednost. Veoma je teško predvideti proizvodni miks za životni vek jedne investicije u prenosni sistem. Takođe, kriva snabdevanja je dinamična u vremenu, na primer, fluktuacije u ceni gasa, uglja i prava na emisiju stalno menjaju krivu otpreme. Uz to, merit order elektrana se može promeniti tokom vremena. Važno je napomenuti da, za razliku od profitabilnosti elektrane, profitabilnost interkonektora ne zavisi od apsolutnih nivoa tržišnih cena, već od razlike u ceni između dva tržišta. Prednost korišćenja realnih ponuda umesto sintetičkih krivih snabdevanja je to što one uključuju strateško ponašanje preduzeća. Kriterijumi koji se zasnivaju na društvenoj dobrobiti mogli bi biti jedan od setova kriterijuma za optimalno širenje regionalnog elektroenergetskog sistema. Interkonektor između dve cenovne zone sa razlikom u ceni omogućiće proizvođačima u zoni niske cene da isporuče opterećenje u zonu visoke cene. To će rezultirati porastom sveukupne društvene dobrobiti ako je neto porast u proizvođačkom višku, potrošačkom višku i renti zagušenja veći od troškova investicije. Međutim, mogu postojati značajni distributivni efekti. U zoni niske cene, deo potrošačkog viška biće prenet na proizvođački višak, kako cena raste. Isto tako, u zoni visoke cene, deo proizvođačkog viška biće prenet na potrošački višak, kako cena opada.
Jedan trgovac investitor bi mogao da odluči da investira u neki interkonektor ako projekat donosi pozitivnu trenutnu neto vrednost. Odgovarajuća eskontna stopa zavisiće od ponderisane prosečne cene kapitala (WACC) investitora, eventualno prilagođenog za nivo rizika koji je specifičan za taj projekat. Da bi se odredili novčani tokovi, (procenjeni) troškovi izgradnje i rada interkonektora se porede sa (procenjenim) privatnim benefitima, tj. bilo sa razlikom između cena na oba kraja interkonektara pomnoženom sa protokom (renta zagušenja) ili sa regulisanom tarifom za upotrebu pomnoženom sa protokom.
Generalno, nema ekonomskih podsticaja za ulaganje u prekogranični prenosni kapacitet. Jedina situacija gde podsticaji postoje je izgradnja prenosnog kapaciteta iz neke zemlje sa nižim cenama i viškom kapaciteta do neke zemlje sa visokim cenama koja ima manjak proizvodnih kapaciteta. Međutim, i u ovom slučaju je neizvesnost za bilo kog investitora veoma velika jer nema nikakve garancije da će ova razlika u ceni preovladati.
Neko proizvodno preduzeće ili neki veliki potrošač bili bi prirodni kandidat za izgradnju trgovačkih interkonektora. Oni sami bi mogli da imaju koristi od tog interkonektivnog kapaciteta za dodatni izvoz ili uvoz. Još bi važniji mogao biti uticaj na cene u cenovnim zonama koje taj interkonektor povezuje. Jedan proizvođač bi izgradio izvozni kapacitet da bi povećao nivo cene u sopstvenoj zoni. Stoga bi logika jednog proizvodnog preduzeća koje gradi trgovačku liniju bila dosta slična logici jednog vertikalno integrisanog OPS-a koji gradi tu liniju. Razlika je u tretiranju renti zagušenja koje se u slučaju OPS-a smatraju delom regulisanog prihoda, ali u slučaju trgovca investitora mogu da generišu neregulisani profit, zavisno od odluke o izuzeću.
Podelom jedne pojedinačne zone ponude duž strukturnih mrežnih zagušenja, različite cene će se razviti u tim podeljenim oblastima. Tako će veće cene električne energije u zagušenim (proizvodni deficit) zonama ponude dati lokacione signale proizvođačima da ulažu u tu zonu. Kao posledica, novi proizvodni kapaciteti blizu opterećenja smanjiće protoke opterećenja iz drugih oblasti i smanjiće zagušenje.
Dok je spajanje tržišta nedvosmisleno dobra stvar za efikasnost prekogranične trgovine, ono predstavlja dodatni izazov za trgovačke projekte budući da će prihodi za vlasnike interkonektora proizilaziti direktno iz neizvesnih i nestalnih razlika u ceni na aukcijama dan-unapred koje se obično koriste za spajanje tržišta. Spajanje tržišta bez pratećeg hedžinga ili opcija dugoročnog ugovaranja ima značajan uticaj na privlačenje trgovačkih investicija i finansiranje, kao i na pokrivanje troškova. Biće potrebno da se trgovački interkonektori sa finansiranjem putem duga finansiraju i eksploatišu kao infrastrukturne investicije sa veoma konzervativnim apetitom za rizik zajmodavca, što je zahtev koji treba da bude na potpuno ugovorenom kraju spektra profila prihoda kako bi se dobio kreditni rejting investicionog statusa i prateći uslovi zaduživanja, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
