Srbija priprema hitne mere za snabdevanje gorivom, dok istovremeno napreduje sa dugoročnim projektom naftovoda za transport sirove nafte iz Mađarske, u uslovima neizvesnosti da li će američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) produžiti licencu koja omogućava NIS-u da nastavi poslovanje nakon 28. avgusta.
Neposredno pitanje jeste kako bi funkcionisalo snabdevanje Srbije gorivom ukoliko nova dozvola ne bude odobrena.
Nadležne institucije i NIS procenjuju stanje zaliha u rafineriji, nivoe prerade i mogućnost nastavka dopremanja sirove nafte putem hrvatskog naftovoda JANAF.
Vlada takođe razmatra alternativne pravce za uvoz gotovih naftnih derivata ukoliko bi proizvodnja u rafineriji morala da bude smanjena.
Cilj tih priprema je da se utvrdi koliko bi zamenskog goriva drugi snabdevači mogli da isporuče Srbiji i kojim transportnim kanalima.
Ministarka energetike Dubravka Đedović navela je da bi odluka o produženju licence mogla biti doneta tek neposredno pre isteka postojeće dozvole.
Aktuelna situacija sa sankcijama dodatno je naglasila strateški značaj diversifikacije infrastrukture za snabdevanje sirovom naftom.
Novi naftovod između mađarske granice i Novog Sada mogao bi da počne da se gradi pre kraja 2026. godine, pod uslovom da budu završene neophodne procedure.
Kompanija Transnafta već je pokrenula postupak za izbor izvođača radova.
Planirani naftovod imao bi godišnji kapacitet od oko 5,5 miliona tona i očekuje se da bi njegova izgradnja trajala približno dve i po godine.
Projekat nije zamišljen kao zamena za JANAF.
Umesto toga, Srbija želi da uspostavi drugi veliki pravac za transport sirove nafte, čime bi smanjila zavisnost od jednog uvoznog pravca.
Ta razlika je značajna jer domaća proizvodnja nafte ne može da pokrije potrebe Srbije. Dugoročna sigurnost snabdevanja zato zavisi od kombinacije diversifikovane infrastrukture, više dobavljača i alternativnih komercijalnih aranžmana.
Mađarski pravac ne bi rešio eventualni kratkoročni poremećaj u radu NIS-a, jer će njegova izgradnja trajati nekoliko godina.
Kratkoročna sigurnost snabdevanja i dalje će zavisiti od zaliha sirove nafte, isporuka putem JANAF-a, sposobnosti rafinerije da nastavi rad i dostupnosti uvoznih gotovih derivata.
Međutim, aktuelna situacija sa sankcijama pokazala je stratešku ranjivost koja nastaje kada najveći deo uvozne sirovine za rafineriju zavisi od ograničenog broja pravaca.
Tržište se zato suočava sa dve različite vremenske perspektive.
Rok 28. avgusta određuje neposredni rizik za rad rafinerije i tržište goriva.
Predloženi naftovod Mađarska–Novi Sad, kapaciteta 5,5 miliona tona godišnje, predstavlja dugoročan strukturni odgovor, čiji je cilj da Srbiji omogući veću fleksibilnost u izboru porekla sirove nafte i transportnog pravca u budućim situacijama poremećaja u snabdevanju.
Đedović je navela da je Srbija završila svoj deo dokumentacije i pregovora u vezi sa NIS-om, dok će dalji razvoj situacije zavisiti od drugih strana i potencijalno zahtevati razgovore na najvišem političkom nivou.
Neposredna neizvesnost zato i dalje nije otklonjena, ali je dugoročni pravac Srbije sve jasniji: zadržavanje JANAF-a uz razvoj drugog naftnog koridora, umesto zamene jedne zavisnosti drugom.
