Pregovori o budućoj vlasničkoj strukturi srpskog naftnog sektora i dalje su u toku, uz neizvesnost koja traje u vezi sa dugoročnim aranžmanom za Naftna industrija Srbije. Analitičari iz industrije ocenjuju da najnovije produženje koje je odobrio američki OFAC (Office of Foreign Assets Control) verovatno neće biti dovoljno za postizanje konačnog i sveobuhvatnog dogovora, s obzirom na složenost otvorenih pitanja.
Posmatrači sve više ističu da ključni spor više nije u proceni vrednosti kompanije, već u budućoj ulozi rafinerije u Pančevu. Pregovori su sada uglavnom usmereni na pitanje da li će prerada sirove nafte biti nastavljena u ovom postrojenju i na kom nivou proizvodnje bi ono funkcionisalo u okviru nove vlasničke strukture.
Nedavna odluka OFAC-a produžila je rok za pregovore do 16. juna, usklađujući ga sa istekom privremene operativne dozvole koja omogućava NIS-u da nastavi rad uprkos sankcijama SAD. Relativno kratko produženje od samo deset dana tumači se kao znak da ključna pitanja i dalje nisu rešena, ali i kao pokušaj da se ubrza postizanje konačnog dogovora.
Sve strane u pregovorima, prema navodima, imaju snažan interes da se postigne kompromis, a dodatna produženja roka smatraju se mogućim ukoliko dogovor ne bude postignut do sadašnjeg roka. Budućnost rafinerije u Pančevu smatra se ključnim elementom strategije energetske bezbednosti Srbije, s obzirom na njenu važnu ulogu u domaćem snabdevanju gorivom.
Strateški investitori se očekuje da optimizuju rafinerijske kapacitete u okviru šire regionalne mreže poslovanja. U tom kontekstu ostaju otvorena pitanja u vezi sa dugoročnim planovima potencijalnih aktera, uključujući i MOL Group, koja već upravlja rafinerijama u nekoliko susednih zemalja.
Sa stanovišta Srbije, održavanje snažne rafinerijske aktivnosti u Pančevu ostaje prioritet. Rafinerija ima godišnji kapacitet prerade od oko 4,8 miliona tona sirove nafte, dok je domaća potražnja procenjena na oko 4 miliona tona, što omogućava pokrivanje domaćih potreba i potencijalni izvoz u region.
Srbija takođe nastoji da obezbedi veći uticaj na buduću strukturu kompanije, zalažući se za veći vlasnički udeo i nastavak rada rafinerije punim kapacitetom. Očuvanje domaćih rafinerijskih kapaciteta smatra se važnijim od same konačne cene transakcije.
Mogući dugoročni scenario uključuje da Srbija preuzme veći deo vlasništva nad NIS-om i koristi kompaniju kao platformu za regionalno širenje. Ipak, trenutno je fokus na tome da li će tekući pregovori prevazići preostale prepreke i dovesti do dogovora prihvatljivog za sve strane pre sledećeg regulatornog roka.
