Zvanična planska dokumenta pokazuju da bi gasovod koji povezuje Srbiju i Hrvatsku sa LNG terminalom na Krku zahtevao ulaganje od oko 60 miliona evra i mogao bi biti završen do 2031. godine. Projekat se ponovo našao u javnoj raspravi nakon što su hrvatski zvaničnici potvrdili planove za povezivanje ka Srbiji, za koje je srpska strana pokazala interesovanje.
Iako strateški energetski planovi Srbije uključuju interkonektor sa Hrvatskom među budućim projektima, on nije prioritet, dok je veći fokus stavljen na gasne veze sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. Nacionalni plan razvoja energetske infrastrukture do 2028. godine, sa projekcijama do 2030, takođe navodi vezu sa Hrvatskom sa istom procenom troškova i rokovima.
Srpski deo gasovoda bio bi dug oko 95 kilometara, od čvorišta u Gospodjincima do granice kod Bačkog Novog Sela. Srpske vlasti su potvrdile da je projekat u fazi ispitivanja, uz naglašenu potrebu za oprezom zbog ranijih problema u vezi sa tranzitom nafte preko JANAF-a. Analitičari napominju da, iako nove veze pojačavaju energetsku sigurnost, terminal na Krku ima ograničen kapacitet od 6 milijardi kubnih metara godišnje i već snabdeva Hrvatsku, Mađarsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, što dovodi u pitanje koliko gasa bi zaista bilo dostupno za Srbiju.
Diversifikacija se smatra korisnom ako su troškovi umereni, ali procene sugerišu da gas sa Krka ne bi značajno poboljšao ukupni energetski bilans Srbije. LNG je relativno skup, a terminal na Krku prvenstveno služi Hrvatskoj, dok je višak namenjen preprodaji.
Trenutne procene ukazuju da Srbija treba da nastavi postojeću strategiju gasne infrastrukture. Povezivanje sa Rumunijom, koje se oslanja na proizvodnju sa Crnog mora, smatra se strateški važnijim, dok bi Severna Makedonija obezbedila dodatnu rutu, pored Bugarske, ka LNG terminalu u Aleksandropoliju, koji ima znatno veći kapacitet od Krka. U međuvremenu, TurkStream ostaje glavni izvor gasa za Srbiju, u potpunosti pokrivajući domaću potrošnju uz najniže troškove i najpouzdaniju infrastrukturu. Takođe postoji skepticizam da Evropa može dugoročno održati politiku potpunog napuštanja ruskog gasa.
Zvanične procene navode da bi izgradnja interkonektora sa Rumunijom koštala oko 12 miliona evra, dok je planirana veza sa Severnom Makedonijom procenjena na oko 42 miliona evra.
