Cene električne energije na tržištima dan unapred u jugoistočnoj Evropi naglo su se oporavile za isporuku u ponedeljak, ali je taj pomak ponovo doveo do fragmentacije tržišta, umesto šire regionalne konvergencije, pri čemu se Srbija izdvojila kao jasno najskuplje tržište.
Cena na SEEPEX-u skočila je 130,4 €/MWh u odnosu na prethodni dan, na 190,54 €/MWh, čime je Srbija bila 14,17 €/MWh iznad Mađarske, gotovo 29 €/MWh iznad Bugarske i više od 48 €/MWh iznad Grčke i Crne Gore. HUPX, OPCOM i CROPEX formirali su relativno ujednačen centralni klaster sa cenama od 176,38 €/MWh, 175,71 €/MWh i 176,84 €/MWh, respektivno, dok je Slovenija bila nešto skuplja, sa 179,82 €/MWh.
Južna tržišta ostala su znatno jeftinija. Bugarska je završila na 161,65 €/MWh, Severna Makedonija na 158,31 €/MWh, Albanija na 168,12 €/MWh, Grčka na 142,34 €/MWh, a Crna Gora na svega 140,95 €/MWh. Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa 218,93 €/MWh, zadržavajući snažan cenovni impuls ka zapadu.
Povratak cena u ponedeljak prvenstveno je bio povezan sa povratkom radne nedelje i većom potrošnjom. Ukupna potrošnja Mađarske i tržišta jugoistočne Evrope porasla je za oko 3,1 GW u odnosu na nedelju, na 30,77 GW, dok se regionalna proizvodnja oporavila na približno 30,20 GW. Uprkos većoj potražnji, zbirna potreba za neto uvozom pala je na svega 568 MW, u odnosu na 1,26 GW dan ranije.
Važan signal za trgovce stoga nije bila regionalna nestašica, već lokacija raspoložive proizvodnje i mogućnost da se električna energija putem prekograničnih kapaciteta plasira u zone sa višim cenama.
Srbija je ostala najizraženije deficitno tržište. Prosečna potrošnja porasla je na 3.518 MW, dok je proizvodnja dostigla svega 2.913 MW, ostavljajući sistem sa oko 605 MW neto deficita. Domaća proizvodnja povećana je za samo 84 MW u odnosu na nedelju, dok je potrošnja porasla za gotovo 290 MW, čime je zavisnost Srbije od uvoza značajno povećana.
Bugarska je bila jedan od glavnih snabdevača. Prosečan izvoz električne energije iz Bugarske ka Srbiji iznosio je oko 336 MW, a tokom vršnih sati dostizao je 393 MW, dok je Rumunija Srbiji u proseku isporučivala oko 114 MW, odnosno 321 MW tokom vršnih sati.
Pravac Srbija–Mađarska bio je značajniji za formiranje cenovnog signala. Zabeleženi komercijalni tokovi bili su nula tokom svih 24 sata 7. septembra, nakon značajne dvosmerne trgovine prethodnih dana.
Ova razdvojenost pomaže da se objasni zašto se SEEPEX naglo odvojio od HUPX-a, iako se i na mađarskom tržištu trgovalo po relativno visokoj ceni od 176,38 €/MWh.
Rumunija je, nasuprot tome, bila gotovo izjednačena sa mađarskom cenom, na 175,71 €/MWh, odnosno svega 0,67 €/MWh ispod HUPX-a, što ukazuje na snažnu povezanost cena uprkos velikim promenama u satnim tokovima između Rumunije i Mađarske. Bugarska je zadržala diskont od 14,73 €/MWh u odnosu na Mađarsku, što odražava znatno povoljniji domaći bilans i veliku raspoloživost za izvoz.
Na južnom kraju krive, Crna Gora je ostala neuobičajeno jeftina. Cena na BELEN-u bila je 35,43 €/MWh ispod HUPX-a, iako je sama Crna Gora imala oko 68 MW neto deficita. Zemlja je uvozila električnu energiju iz okolnih balkanskih sistema, dok je istovremeno ka Italiji slala u proseku 539 MW, gde su cene na tržištu dan unapred bile gotovo 78 €/MWh više. Ovaj obrazac naglašava ulogu Crne Gore kao sistema sa domaćim deficitom, ali i tranzitnog koridora koji snabdeva premijum tržište Italije.
Prekogranični signal
Širi region Mađarske i jugoistočne Evrope uvozio je oko 1,63 GW iz Austrije i Slovačke, dok je istovremeno približno 1,43 GW električne energije odlazilo ka Italiji. Regionalni bilans je stoga i dalje bio u velikoj meri oblikovan tranzitnim tokovima, a ne jednostavnom agregatnom nestašicom.
Dobijena struktura tržišta bila je jasna:
Srbija je predstavljala premijum zbog manjka ponude, Mađarska–Rumunija–Hrvatska–Slovenija formirale su centralni cenovni klaster, Bugarska i Severna Makedonija bile su u srednjem diskontnom segmentu, dok su Grčka i Crna Gora ostale u južnoj zoni sa nižim cenama.
Italija je nastavila da pruža najjači eksterni cenovni impuls sa 218,93 €/MWh.
Signal za narednu sesiju
Neposredni rizik je da SEEPEX zadrži premiju ukoliko potreba Srbije za uvozom ostane na sadašnjem nivou, dok pristup mađarskom tržištu ostane ograničen. Čak i umereno dodatno povećanje potrošnje u Srbiji stoga bi moglo brzo da se pretoči u širenje razlike između SEEPEX-a i susednih tržišta, umesto da bude apsorbovano kroz regionalnu konvergenciju.
Nasuprot tome, značajna izvozna pozicija Bugarske vrši pritisak na snižavanje cena u istočnom delu jugoistočne Evrope i ograničava verovatnoću da se srpska premija automatski proširi na Rumuniju i Bugarsku.
Uslovi za proizvodnju iz obnovljivih izvora ne ukazuju na značajnije kratkoročno povećanje ponude. Očekivalo se da regionalna solarna proizvodnja ostane uglavnom stabilna, na oko 6,14 GW, dok je za proizvodnju iz vetra prognoziran pad od približno 233 MW.
Fokus trgovanja u narednoj sesiji stoga bi trebalo da ostane na raspoloživosti uvoza u Srbiju, tokovima Bugarska–Srbija i Rumunija–Srbija, obnovi komercijalne razmene između Srbije i Mađarske i snazi italijanske premije.
Za sada, glavni signal tržišta je fragmentacija izazvana zagušenjima, a ne regionalna nestašica proizvodnje: električne energije u jugoistočnoj Evropi ima dovoljno, ali raspoloživost prenosnih kapaciteta određuje koja tržišta mogu da joj pristupe i po kojoj ceni.
