Ambiciozni program Srbije za solarnu energiju i baterijske sisteme za skladištenje električne energije postaje jedna od najznačajnijih državno podržanih inicijativa čiste energije u jugoistočnoj Evropi. Projekat objedinjuje 1,2 GWp solarnih kapaciteta, 1 GW kapaciteta priključenja na elektroenergetsku mrežu i baterijski sistem za skladištenje energije (BESS) snage 200 MW i kapaciteta 400 MWh. Finansijska podrška obezbeđuje se kroz 900 miliona evra izvoznog finansiranja južnokorejske kompanije K-Sure, dok su kompanije Hyundai Engineering i UGT Renewables izabrane za realizaciju radova po modelu inženjeringa, nabavke i izgradnje (EPC).
Program se izdvaja po tome što u jedinstven investicioni okvir povezuje državnu energetsku politiku, izvozno-kreditno finansiranje, međunarodno inženjersko iskustvo i vlasništvo državne elektroprivrede. Nakon završetka izgradnje, očekuje se da objekti budu predati kompaniji Elektroprivreda Srbije (EPS), čime ovaj projekat postaje ključni deo modernizacije javnog elektroenergetskog sektora Srbije, a ne samo klasičan privatni projekat obnovljive energije. Ovakva struktura pruža veću sigurnost finansijerima i dobavljačima, ali istovremeno povećava značaj efikasne realizacije u okviru javnog sektora.
Sa očekivanom godišnjom proizvodnjom električne energije od oko 1,5 TWh, program može imati značajan doprinos energetskom bilansu Srbije, posebno u periodu kada zemlja postepeno smanjuje oslanjanje na stare termoenergetske kapacitete na ugalj. Uključivanje baterijskog sistema za skladištenje energije dodatno povećava vrednost projekta kroz veću fleksibilnost elektroenergetskog sistema, bolje upravljanje proizvodnjom solarne energije tokom podnevnih sati, smanjenje rizika od ograničenja proizvodnje i podršku balansiranju sistema kojim upravljaju EPS i nacionalni operator prenosnog sistema Elektromreža Srbije (EMS).
Pored tehničkog obima, ova inicijativa predstavlja veliki test sposobnosti Srbije da uskladi rešavanje imovinsko-pravnih pitanja, izdavanje dozvola, priključenje na mrežu, javne nabavke, međunarodno finansiranje i dugoročno upravljanje energetskim objektima. Uspešna realizacija mogla bi da postavi novi standard za velike projekte obnovljive energije na Zapadnom Balkanu i ponudi model zemljama koje žele da ubrzaju energetsku tranziciju kroz državnu podršku i strateške investicije. Sa druge strane, eventualna značajna kašnjenja pokazala bi koliko je izazovno pretvoriti ambiciozne nacionalne ciljeve čiste energije u potpuno operativnu i finansijski održivu infrastrukturu.
