Tržišta električne energije za dan unapred u Jugoistočnoj Evropi ponovo su se 1. septembra približila užem regionalnom cenovnom rasponu, predvođena snažnim oporavkom cena u Srbiji, dok je veća potrošnja povećala potrebe za uvozom širom regiona uprkos većoj proizvodnji iz obnovljivih i termoenergetskih kapaciteta.
Bazna cena na srpskom tržištu SEEPEX porasla je za 34,04 evra/MWh na dnevnom nivou, na 166,25 evra/MWh, čime je popust u odnosu na mađarski HUPX smanjen na 10,49 evra/MWh. Dan ranije, Srbija je trgovala više od 41 evro/MWh ispod Mađarske, zbog čega je najnovije kretanje predstavljalo najsnažniju korekciju cene među glavnim tržištima Jugoistočne Evrope.
Mađarska je ostala na visokom nivou od 176,74 evra/MWh, uz rast od 3,33 evra/MWh, dok je Rumunija zaključena na 177,28 evra/MWh. Bugarska i Grčka bile su veoma blizu, sa cenama od 174,59 evra/MWh i 174,68 evra/MWh, respektivno.
Istočna tržišta Jugoistočne Evrope tako su formirala relativno kompaktan cenovni klaster od 174 do 177 evra/MWh, dok se Srbija značajno približila tom nivou.
Dalje ka zapadu i jugu, međutim, popusti su ostali značajni. Hrvatska je blago pala na 170,05 evra/MWh, a Slovenija na 168,53 evra/MWh, dok je Crna Gora pala na 158,50 evra/MWh. Severna Makedonija ostala je najjeftinije praćeno tržište, sa cenom od 148,46 evra/MWh.
Razlika između Mađarske i Severne Makedonije proširila se na više od 28 evra/MWh, dok je Crna Gora trgovala oko 18 evra/MWh ispod HUPX-a, zadržavajući atraktivnu ekonomiku trgovine ka severu tamo gde je bio dostupan prekogranični kapacitet.
Glavni signal za rast cena došao je sa strane potražnje.
Regionalna potrošnja električne energije povećala se za oko 2,4 GW na dnevnom nivou, na 33,27 GW, dok je ukupan uvoz porastao za približno 614 MW, na 2,87 GW. Uvoz iz centralnoevropskog jezgra povećan je za oko 708 MW, na 3,58 GW.
Veći uvoz bio je potreban uprkos tome što je ukupna regionalna proizvodnja povećana za približno 1,1 GW, na 28,61 GW.
Solarna proizvodnja porasla je za gotovo 1 GW, na 5,86 GW, dok je hidroproizvodnja povećana za 309 MW, na 4,80 GW. Proizvodnja iz gasnih elektrana porasla je na 4,49 GW, proizvodnja iz uglja dostigla je 6,33 GW, a nuklearna proizvodnja povećana je na 4,37 GW. Proizvodnja iz vetra blago je pala, na oko 1,10 GW.
Podaci ukazuju na to da je povećanje potrošnje električne energije apsorbovalo najveći deo dodatne domaće proizvodnje, čime je regionalni bilans postao zategnutiji i povećana zavisnost od uvoza.
Razlika između mađarskog i nemačkog tržišta u međuvremenu se naglo smanjila na oko 32,94 evra/MWh, sa više od 61 evro/MWh u prethodnoj sesiji, nakon što su nemačke cene porasle na 143,80 evra/MWh.
Smanjenje raspona ublažilo je ekstremnu cenovnu divergenciju između istoka i zapada zabeleženu krajem avgusta, iako je Mađarska i dalje imala značajnu premiju u odnosu na Nemačku.
Fjučers tržišta su takođe ojačala. Mađarski ugovor za 37. nedelju porastao je na 175,50 evra/MWh, za 38. nedelju na 179,50 evra/MWh, dok je cena za oktobar povećana na 181 evro/MWh. Cena gasa na austrijskom CEGH tržištu od oko 69 evra/MWh i cena EUA emisijskih jedinica od približno 83 evra/t nastavile su da podržavaju visoke troškove termoenergetske proizvodnje.
Najnovija sesija ukazuje na ponovnu regionalnu konvergenciju cena, a ne na ravnomeran rast na svim tržištima Jugoistočne Evrope.
Oštra korekcija u Srbiji uklonila je veliki deo izuzetno niskog diskonta zabeleženog 31. avgusta, približavajući SEEPEX Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj. Crna Gora i Severna Makedonija ostaju glavna tržišta sa diskontom, ostavljajući značajan prostor za prekograničnu trgovinu tamo gde se može obezbediti kapacitet.
Kratkoročni rizik od rasta cena i dalje je koncentrisan na večernje sate i periode niske proizvodnje iz obnovljivih izvora. Sa regionalnim opterećenjem iznad 33 GW, rastućim potrebama za uvozom i visokim graničnim troškovima vezanim za gas, smanjenje solarne proizvodnje ili raspoloživog prekograničnog kapaciteta moglo bi brzo da pogura centralni SEE cenovni klaster iznad 180 evra/MWh.
Za trgovce se stoga ključni signal sve više pomera sa pravca kretanja regionalnih cena u celini ka raspoloživosti prekograničnih kapaciteta i iskorišćavanju satnih cenovnih razlika, posebno na koridorima Srbija–Mađarska, Srbija–Rumunija i južni Balkan.
