Srbija se pozicionirala kao ključno kratkoročno stresno tržište u elektroenergetskom sektoru jugoistočne Evrope nakon snažnog rasta cena električne energije za dan unapred tokom 27. nedelje, usled veće zavisnosti od uvoza i slabije domaće termo proizvodnje.
Prosečne cene električne energije za dan unapred u Srbiji porasle su na 139,93 EUR/MWh tokom nedelje od 29. juna do 5. jula, što predstavlja rast od 26,3% u odnosu na prethodnu nedelju. Iako je Srbija po apsolutnom nivou cena ostala ispod Rumunije, Mađarske i Hrvatske, trgovala se iznad Grčke i Bugarske, što ukazuje na rastuću zategnutost domaćeg tržišta.
Rastući trend cena dodatno je potvrđen značajnom promenom u prekograničnim tokovima električne energije. Srbija je prešla sa gotovo neutralne neto uvozne pozicije od 7 GWh u 26. nedelji na 90 GWh neto uvoza u 27. nedelji, što pokazuje znatno veću oslonjenost na uvoz električne energije i veću izloženost regionalnim uslovima snabdevanja i kretanju veleprodajnih cena.
Uslovi domaće ponude takođe su se pogoršali tokom nedelje. Prema izveštaju, termo proizvodnja je značajno opala zbog odsustva proizvodnje iz lignita. Pošto lignit predstavlja jedan od ključnih izvora bazne proizvodnje električne energije u Srbiji, smanjena proizvodnja dodatno je ograničila domaću ponudu i povećala zavisnost zemlje od uvoza, posebno u periodima veće potrošnje.
Pozicija Srbije na regionalnom tržištu posebno je važna jer se nalazi unutar cenovnog koridora Rumunija–Mađarska–Hrvatska, gde su cene električne energije među najvišima u regionu. Tokom iste nedelje, Rumunija je zabeležila prosečnu cenu za dan unapred od 164,31 EUR/MWh, Mađarska 162,04 EUR/MWh, dok je Hrvatska dostigla 142,57 EUR/MWh. Rast potreba Srbije za uvozom tako se poklopio sa visokim cenama na susednim tržištima, ograničavajući pristup jeftinijoj električnoj energiji.
Za učesnike na tržištu, glavno pitanje u narednim nedeljama biće da li će doći do oporavka srpske termo proizvodnje. Povratak proizvodnje iz lignita verovatno bi smanjio zavisnost od uvoza i ublažio pritisak na veleprodajne cene električne energije. Međutim, ukoliko ograničena raspoloživost termo kapaciteta potraje, Srbija bi mogla nastaviti da bude jedno od tržišta koje najviše podržava više nivoe cena električne energije u regionu.
Vremenski uslovi i proizvodnja iz obnovljivih izvora takođe će imati važnu ulogu. Veća proizvodnja iz vetra ili poboljšana hidrološka situacija u jugoistočnoj Evropi mogli bi povećati regionalnu ponudu i smanjiti troškove uvoza. Suprotno tome, novi period slabe proizvodnje iz obnovljivih izvora ostavio bi Srbiju još zavisnijom od uvoza električne energije iz termo izvora, posebno tokom večernjih vršnih sati, kada solarna proizvodnja opada, a potrošnja ostaje visoka.
Tržišni pogled: Očekuje se da će Srbija u kratkoročnom periodu ostati glavno stresno tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi. Trgovci bi trebalo pažljivo da prate raspoloživost lignita, prekogranične uvozne tokove, regionalne cenovne razlike i večernje vršne cene, jer će upravo ovi faktori odrediti da li će trenutna cenovna premija Srbije opstati ili početi da se smanjuje.
