Jačanje energetske bezbednosti postalo je ključni prioritet za Srbiju, uz planove za značajno proširenje domaćih kapaciteta za skladištenje gasa i diversifikaciju pravaca snabdevanja. Ministarka energetike Dubravka Đedović izjavila je da je dugoročni cilj dostizanje kapaciteta od 2 milijarde kubnih metara, što bi omogućilo da se oko polovine godišnje potrošnje gasa zemlje obezbedi iz nacionalnih rezervi.
Očekuje se da će tekući projekti dovesti do velikog povećanja kapaciteta. Proširenje podzemnog skladišta Banatski Dvor, zajedno sa razvojem novog objekta u Tilvi planiranog kapaciteta od 300 miliona kubnih metara, moglo bi da poveća ukupne kapacitete na oko 1 milijardu kubnih metara u narednoj fazi.
Istovremeno, Srbija sarađuje sa Svetskom bankom na širem investicionom programu vrednom oko jedne milijarde evra, usmerenog na unapređenje unutrašnje gasne infrastrukture. Vlasti takođe traže podršku Evropske unije, prepoznajući da su modernizovane mreže ključne za diversifikaciju i izvora snabdevanja i transportnih pravaca.
Diskusije u okviru zajedničke radne grupe sa Evropskom komisijom obuhvatile su širok spektar tema, uključujući diversifikaciju snabdevanja naftom i gasom, razvoj infrastrukture, integraciju u EU elektroenergetsko tržište i uticaj geopolitičkih tenzija na dostupnost energije. Ministarka je naglasila da je širenje alternativnih opcija snabdevanja ključno za očuvanje stabilnosti.
Nedavni infrastrukturni projekti već odražavaju ovu strategiju. Interkonektor sa Bugarskom omogućio je uvoz gasa iz Azerbejdžana, dok su dodatne veze sa Severnom Makedonijom i Rumunijom u pripremi. Izgradnja veze sa Severnom Makedonijom očekuje se početkom jeseni, uz obezbeđeno domaće finansiranje, dok se budući gasovodi projektuju tako da mogu da podrže i transport vodonika. U toku su i institucionalne reforme, uključujući osnivanje posebnog preduzeća Gas Infrastruktura, koje će upravljati novim projektima i nacionalnom gasnom mrežom.
Uprkos globalnoj volatilnosti cena, vlada nastavlja da interveniše na tržištu goriva kako bi stabilizovala troškove i obezbedila pouzdano snabdevanje. Strateške rezerve su ojačane, pri čemu zalihe naftnih derivata sada pokrivaju gotovo 80 dana prosečne letnje potrošnje.
Međutim, izazovi i dalje postoje, posebno u vezi sa sankcijama koje pogađaju naftnu kompaniju NIS. Održavanje rada rafinerije smatra se ključnim za stabilnost domaćeg snabdevanja, dok se tekući pregovori o restrukturiranju vlasništva vide kao presudni za rešavanje pitanja i potencijalno skidanje kompanije sa sankcionih lista. Razgovori sa mađarskim partnerima i ruskim akterima nastavljaju se u okviru rokova koje je odredio Office of Foreign Assets Control (OFAC), uz podršku Srbije za produženje operativne licence kompanije.
Predstavnici Evropske komisije i delegacije EU u Srbiji takođe su učestvovali u razgovorima. Ambasador EU Andreas fon Bekerat istakao je energetiku kao ključno područje saradnje, naglasivši vidljiv napredak u reformama i važnost nastavka saradnje u aktuelnom geopolitičkom okruženju.
