Dugoročna strategija Srbije za snabdevanje prirodnim gasom ušla je u period neizvesnosti, što je nateralo Beograd da se fokusira na produženje postojećeg ugovora sa ruskim Gazpromom, umesto na zaključivanje novog višegodišnjeg aranžmana. Prema rečima direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića, plan EU da postepeno ukine uvoz ruskog cevovodnog gasa i LNG-a suštinski je promenio uslove pregovaranja. Zbog toga Srbija sada očekuje da će aktuelni ugovor biti produžen samo tokom ove grejne sezone — i verovatno ne duže od godinu dana. Bajatović je dodao da bi, po isteku privremenog produženja, uslovi mogli biti povoljniji za pregovore o dugoročnijem sporazumu.
Kako bi smanjio rizike po snabdevanje, Srbijagas je pripremio više rezervnih scenarija. Oni uključuju oslanjanje na značajne količine gasa u rezervi, dovoljne da pokriju potrošnju oko 70 dana, kao i mogućnost kupovine dodatnih količina na spot tržištu po potrebi. Iako Beograd ozbiljno razmatra sve opcije, Bajatović kaže da ruski zvaničnici i dalje uveravaju Srbiju da bi prekid isporuka bio nezamisliv.
Srbija se trenutno snabdeva gasom na osnovu trogodišnjeg ugovora potpisanog 2022. godine, kojim je omogućena isporuka do 2,2 milijarde kubnih metara godišnje. Iako je ugovor formalno istekao u maju, više puta je produžavan — najpre do kraja septembra, zatim do oktobra, a potom i do kraja decembra. Srbija je želela novi trogodišnji ugovor od 2,5 milijardi kubnih metara godišnje, ali su promene u politici EU komplikovale postizanje tog cilja.
U oktobru je Savet EU podržao predlog za postepenu zabranu uvoza ruskog cevovodnog gasa i LNG-a počev od januara 2026. Prema tom predlogu, postojeći kratkoročni ugovori mogu ostati na snazi do sredine juna 2026, dok dugoročni mogu trajati do početka 2028. godine. Ova odluka izazvala je zabrinutost u Srbiji, gde zvaničnici ističu da zemlja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa koji stiže preko produžetka Turskog toka kroz Bugarsku. Komesarka EU za proširenje Marta Kos kasnije je pojasnila da nova regulativa neće sprečiti tranzit gasa ka Srbiji.
Predsednik Aleksandar Vučić ranije je nagovestio da Gazprom preferira kraća produženja, a ne novi dugoročni ugovor, verovatno kako bi zadržao pregovarački pritisak zbog nerešenog statusa NIS-a — srpske naftne kompanije pod američkim sankcijama, koja je indirektno pod kontrolom Gazproma. Bajatović, međutim, umanjuje vezu između ove dve teme, rekavši da ne vidi neposrednu povezanost.
Srbija očekuje potrošnju od oko 2,7 milijardi kubnih metara gasa tokom ove godine. Pored ruskih količina, zemlja svoje potrebe dopunjava i sa oko 400 miliona kubnih metara azerbejdžanskog gasa koji se uvozi preko interkonektora Bugarska–Srbija.
