Srbija Turski tok gradi po istim nepovoljnim uslovima na koje je pristala u propalom projektu Južni tok

24. June 2019. / Srbija Energetika

Srbija posle lošeg iskustvu sa propalim projektom Južni tok, koji je najskuplje platila od svih zemalja u tom projektu, ponovo je započela izgradnju gasovoda, koji se sada zove Turski tok i to pod jednako lošim uslovima. Za taj projekat izgradnje gasovoda od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom država je dala garancije za kredit Srbijagasu od 70 miliona evra, pored ranije uloženih 30 miliona za Južni tok. Radovi na izgradnji oko 400 kilometara cevovoda su počeli, a kako predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje, trebalo bi da bude sve gotovo do kraja godine. Sve ovo se dešava uprkos prethodnom lošem iskustvu sa Južnim tokom i kritike koja je stigla iz Evrope unije da Srbija dogovorene uslove nije u potpunosti ispunila. Ta činjenica se navodi i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka EU.

Sa novim projektom u koji je ušla, Srbija nije obezbedila i nove uslove u partnerskim odnosima sa ruskom stranom. Isti nepovoljni uslovi na koje je Srbija pristala u projektu izgradnje Južnog toka važe i za Turski tok. U zajedničkom preduzeću “Južni tok” koje je promenilo sada ime u “Gastrans”, Srbija ima udeo od 49 odsto a ruska strana odnosno gasprom 51 odsto. Ta firma je osnovana zbog Južnog toka i u vlasništvu je matične firme, koja se i dalje zove Južni tok a koja je osnovana u Švajcarskoj.

Država je prethodno, samo na osnovu obećanja, uložila 30 miliona evra u Južni tok, a sada je za Turski tok odobreno dodatnih 70 miliona evra kredita. Tim novcem će praktično sada raspolagati ista srpsko – ruska firma, samo pod drugim imenom – “Gastrans”.

Kako je objavljeno u serijalu Insajdera Energetski (ne)sporazum, to nije uradila nijedna druga zemlja na trasi tada planiranog gasovoda, već su matične firme osnovali u svojim zemljama. U slučaju Srbije, zajednička firma iz Švajcerske je osnovala ćerku firmu sa sedištem u Srbiji pod imenom “Južni tok”. To preduzeće je početkom 2018. godine, sa aktuelizovanjem projekta Turski tok promenila ime u “Gastrans”.

Osim što je prihvatila da bude manjinski vlasnik deonice preko svoje teritorije, jedino Srbija je pristala na to da ulaganje u izgradnju gasovoda a kasnije i ubiranje prihoda od tranzitnih taksi ide preko firme koja je registrovana van granica zemlje, tačnije u Švajcarskoj.

EZ: Srbija nije ispunila dogovorene uslove

Da je Srbija svoje učešće u propalom projektu Južni tok najskuplje platila govori činjenica da je samo Srbija pristala da istim Sporazumom iz 2008, kojim su utvrđeni osnovni uslovi za izgradnju gasovoda, bez tendera i ispod svake cene proda većinski udeo u nacionalnoj naftnoj industriji i jedinom skladištu gasa Banatski dvor u koji je ulagano decenijama pre toga.

Jedina razlika između starog i novog projekta je ta što je prepreka koja je postojala u slučaju Južnog toka, u slučaju Turskog otklonjena. Reč je o pravilima trećeg energetskog paketa Evropske unije, koja podrazumevaju da gasovod mogu da koriste i drugi trgovci, a ne samo kompanije koje su gradile gasovod. Kao što svi mogu da koriste i autoput. Iz tog pravila je Srbija izuzeta, ali uz date uslove koje je morala da ispuni.

Rusko srpsko preduzeće Gastrans je trebalo da na nekoliko tačaka duž cevovoda ponudi pristup i drugim zainteresovanim stranama u određenom procentu. Ispostavilo se da su ti procenti manji nego što je predložila Energetska zajednica. Iz ove institucije su poručili da će njihovo mišljenje u slučaju da se ne ispune zadati uslovi, biti negativno.

Na pitanje Insajdera šta će se tim povodom uraditi i koje bi posledice negativne ocene EZ bile po Srbiju, u Agenciji za energetiku Srbije(AERS) za Insajder kažu da je njihova odluka konačna.

“AERS je u samom Aktu o izuzeću jasno obrazložio šta je uvaženo iz mišljenja Sekretarijata Energetske zajednice, a šta nije mogao da uvaži u skladu sa pravnom regulativom Republike Srbije. Akt o izuzeću je konačan i pravosnažan i gasovod se gradi. Po važećim procedurama Sekretarijat EZ ne daje više nikakvo novo zvanično mišljenje”, navodi se u odgovoru Agencije za energetiku Srbije.

Insajder je ista pitanja uputio i Ministarstvu energetike, Srbijagasu i Gastransu. Odgovore do danas nismo dobili.

Izvor:Insajder

Skinite kao PDF :

Download PDF