Mađarski energetski gigant MOL Group i Abu Dhabi National Oil Company (ADNOC) aktivno pregovaraju o potencijalnoj transakciji koja bi mogla da redefiniše energetski pejzaž Centralne i Jugoistočne Evrope — dok je fokus trenutnih pregovora MOL-ovo planirano preuzimanje ruskog udela u Srbiji u NIS-u (Naftna Industrija Srbije), sa mogućim ulaskom ADNOC-a kao manjinskog investitora u širem aranžmanu.
Stanje pregovora na januaru 2026. pokazuje kompleksan, višeslojni posao koji uključuje geopolitička ograničenja, usklađenost sa sankcijama, strateško energetsko pozicioniranje i zajedničke investicione interese MOL-a i ADNOC-a.
U centru pregovora nalazi se preliminarna transakcija u kojoj je MOL potpisao obavezujući Heads of Agreement sa Gazprom Neft-om radi preuzimanja većinskog ruskog udela od 56,15 % u NIS-u, kompaniji koja upravlja jedinom rafinerijom u Srbiji u Pančevu i kontroliše dominantan deo tržišta maloprodaje goriva. Ovaj korak sledi višemesečne razgovore i okvirni term sheet između MOL-a i Gazprom Neft-a, koji definiše ključne komercijalne uslove predložene prodaje. Plan je da se transakcija podnese na odobrenje OFAC-u (U.S. Treasury’s Office of Foreign Assets Control), neophodan proceduralni korak s obzirom na to da je NIS bio pod američkim sankcijama zbog ruskog vlasništva. Dozvola za pregovore koju je odobrio OFAC važi do 24. marta 2026., sa ciljem finalizacije formalnog ugovora o kupovini akcija do 31. marta 2026.. Transakcija je uslovljena regulatornim odobrenjima, ne samo OFAC-a, već i srpskih i drugih relevantnih tela. Vlada Srbije bi u okviru aranžmana videla svoj udeo od oko 29,9 % u NIS-u povećan za dodatnih 5 procentnih poena, čime bi ojačala svoj strateški uticaj.
Strategijski cilj MOL-a u pregovorima je da obezbedi većinsku kontrolu i operativno vođstvo NIS-a, integrišući rafineriju u Pančevu i prateću mrežu benzinskih stanica u svoj regionalni portfelj. Pored vlasništva nad imovinom, MOL se javno obavezao da održi i eventualno poveća proizvodnju u Pančevu kako bi zaštitio sigurnost snabdevanja Srbije i okolnih tržišta, što kompanija smatra ključnim u periodu promenljive energetske geopolitike i sankcijom uslovljenih prodaja imovine.
U tom kontekstu, uloga ADNOC-a trenutno je predmet aktivnih pregovora sa MOL-om. Umesto da direktno kupuje ruski udeo od Gazprom Neft-a, ADNOC je pozicioniran kao potencijalni manjinski partner zajedno sa MOL-om u post-akvizicionoj strukturi vlasništva NIS-a. Razgovori između dve strane sugerišu da bi ADNOC mogao da doprinese kapitalom, strateškim investicionim podrškama i potencijalnom integracijom u svoj globalni energetski portfelj, jačajući finansijsku i operativnu snagu zajedničkog regionalnog preduzeća. Učešće ADNOC-a moglo bi takođe da smanji rizik transakcije u pogledu finansiranja, regulatornog nadzora i političkog signaliziranja. Međutim, do januara 2026. tačni uslovi potencijalnog manjinskog učešća — uključujući deo kapitala, obaveze ulaganja, prava u upravljanju i strateške uloge unutar NIS-a — još nisu finalizovani i predmet su tekućih pregovora.
Kontekst sankcija je ključan za razumevanje dinamike i strukture pregovora. NIS je sankcionisan od strane američkog Ministarstva finansija krajem 2025. kao deo šireg paketa mera protiv ruskih energetskih firmi zbog rata u Ukrajini. Iako je OFAC odobrio privremene izuzetke koji omogućavaju NIS-u nastavak rada i pregovore o prodaji, transakcija je uslovljena dobijanjem šireg skupa odobrenja, što čini potencijalno učešće ADNOC-a korisnim u uveravanju nadležnih tela o stabilnosti i legitimnosti novog vlasništva.
Sa strateškog energetskog aspekta, potencijalna saradnja MOL–ADNOC odražava šire promene u načinu na koji evropske energetske kompanije balansiraju regionalnu sigurnost snabdevanja i globalne kapitalne partnere. Za MOL, uključivanje ADNOC-a može da diversifikuje investicione rizike i podrži dugoročni razvoj rafinerije i maloprodajne mreže, koji su centralni za downstream strategiju kompanije. Za ADNOC, udeo na Balkanu i u Centralnoj Evropi omogućava geografsku diverzifikaciju i pristup strateški pozicioniranoj rafineriji i mreži benzinskih stanica, dopunjujući globalni portfolio proizvodnje, trgovine i prerade nafte.
Dok je osnovna delatnost ADNOC-a upstream proizvodnja i izvoz, zasnovana na ogromnim rezervama UAE, širenje u evropski downstream putem manjinskih uloga uklapa se u njegovu strategiju internacionalizacije, viđenu i kod drugih evropskih ulaganja. Pregovori se takođe odvijaju u kontekstu regionalnih pritisaka energetske tranzicije, promenljivih sankcionih režima i konkurentskog pozicioniranja državnih naftnih kompanija. Ishod razgovora MOL–ADNOC — da li će ADNOC konačno uložiti kao manjinski partner u restrukturisani NIS — imaće posledice ne samo za same kompanije, već i za energetsku suverenost Srbije, regionalnu stabilnost snabdevanja i širu dinamiku interakcije evropskih energetskih tržišta i zalivskog kapitala u doba geopolitičke fragmentacije.
Pregovori MOL-a i ADNOC-a su usko povezani sa MOL-ovim preuzimanjem većinskog udela u NIS-u, pri čemu MOL napreduje ka zatvaranju akvizicije uz odobrenje OFAC-a i regulatora, dok uloga ADNOC-a ostaje potencijalna manjinska participacija — razvoj koji, ukoliko se realizuje, može da uvede značajnog zalivskog energetskog aktera u downstream tržište Jugoistočne Evrope. Pregovori su detaljni, geopolitički osetljivi i podložni sankcionoj usklađenosti, odražavajući složenu presek strateških energetskih resursa, međunarodnih kapitalnih tokova i regulatornog nadzora u 2026.
