Srpski operator naftovodnog sistema Transnafta podneo je studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za predloženi naftovod za transport sirove nafte između mađarske granice i Novog Sada, čime je projekat ušao u ključnu fazu pribavljanja dozvola.
Planirana trasa počinjala bi u blizini graničnog prelaza Horgoš i prolazila kroz Novi Sad i opštine Kanjiža, Senta, Ada, Bečej i Žabalj, pre nego što bi stigla do terminala Transnafte u Novom Sadu. Odatle bi sirova nafta mogla da uđe u domaći sistem koji snabdeva rafineriju u Pančevu.
Naftovod bi Srbiji trebalo da obezbedi drugi koridor za uvoz sirove nafte preko Mađarske i sistema Družba. Srbija se trenutno oslanja na isporuke preko hrvatskog naftovoda JANAF, što stvara značajan rizik koncentracije na jednom prekograničnom pravcu.
Vlada Srbije proglasila je mađarsko-srpski naftovod projektom od nacionalnog značaja u decembru 2023. godine. Strateški argument za njegovu izgradnju od tada je dodatno ojačao, jer sankcije, pitanja vlasništva i geopolitičke tenzije komplikuju regionalnu logistiku snabdevanja naftom.
Prema dokumentaciji o uticaju na životnu sredinu, najveći deo trase prolaziće kroz poljoprivredno zemljište, šume i zone vodoprivrede. Na mestima ukrštanja sa rekama, putevima, železnicom i postojećom infrastrukturom biće potrebni podzemni ili bezrovovski načini izgradnje. Procena mora da obuhvati narušavanje zemljišta, zaštitu podzemnih voda, zadržavanje i kontrolu izlivanja nafte, građevinski otpad, fragmentaciju staništa i reagovanje u vanrednim situacijama.
Transnafta je već izabrala konzorcijum na čelu sa kompanijom MVM Južna Bačka za izgradnju srpske deonice, nakon tendera pokrenutog u decembru 2025. godine. Ukupna procenjena vrednost nabavki za izgradnju i stručni nadzor iznosi približno 131 milion evra bez PDV-a.
Napredak u izboru stručnog nadzora bio je sporiji. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki poništila je deo tendera za nadzor, čime je odloženo imenovanje nezavisne kontrolne funkcije. To nije samo administrativno pitanje. Izgradnja naftovoda zahteva kontinuiranu proveru zavarivanja, ispitivanja bez razaranja, antikorozivne zaštite, pripreme rova, ispitivanja pritiska, katodne zaštite i vraćanja terena u prvobitno stanje.
Napredovanje radova bez potpuno mobilisane strukture stručnog nadzora stvorilo bi rizike po kvalitet i dokumentaciju. Nedostaci na ukopanim cevovodima postaju znatno skuplji za otklanjanje nakon zatrpavanja, dok nepotpuna evidencija o inspekcijama može ugroziti upotrebne dozvole, osiguranje i buduće upravljanje integritetom naftovoda.
Projekat takođe zavisi od mađarske deonice i dostupnosti sirove nafte u povezanom sistemu pod komercijalno i pravno prihvatljivim uslovima. Završeni srpski naftovod pruža fizičku mogućnost diversifikacije, ali sam po sebi ne garantuje količine za snabdevanje, kompatibilan kvalitet sirove nafte niti izuzeće od geopolitičkih ograničenja.
Njegovu stratešku vrednost zato treba meriti kao infrastrukturu za diversifikaciju snabdevanja, a ne kao potpunu zamenu za JANAF. Održavanje pristupa objema trasama Srbiji bi omogućilo veću pregovaračku snagu i smanjilo posledice prekida rada ili političkog poremećaja na bilo kojem od ta dva koridora.
Proces procene uticaja na životnu sredinu sada se odvija paralelno sa pripremom izgradnje, rešavanjem pristupa zemljištu i postupcima javnih nabavki. Program vredan 131 milion evra može doneti značajnu vrednost u pogledu sigurnosti snabdevanja, ali samo uz koordinisano izdavanje dozvola, prekogranično puštanje u rad i nezavisne dokaze da završeni naftovod ispunjava zahtevane standarde integriteta i zaštite životne sredine.
