Srbija je zadržala visoku poziciju u Godišnjem izveštaju o implementaciji 2025 koji objavljuje Sekretarijat Energetske zajednice, nastavljajući uspeh iz prošle godine kada je zauzela drugo mesto, zahvaljujući značajnom napretku u dekarbonizaciji i reformama tržišta električne energije.
Moldavija je ponovo zauzela prvo mesto, i to drugu godinu zaredom, sa ukupnim rezultatom implementacije od 74%. Tokom izveštajnog perioda, Srbija i Severna Makedonija istakle su se kao zemlje sa najjačim reformskim zamahom. Istovremeno, razlike unutar Energetske zajednice su se dodatno povećale, pri čemu je razlika između najboljih i najlošijih učesnika dostigla 48%. Albanija i Gruzija pokazale su uglavnom stabilan učinak sa ograničenim napretkom u pojedinim oblastima, dok su Bosna i Hercegovina i Kosovo zabeležili pad zbog nedovoljnih pomaka u dekarbonizaciji i reformama tržišta. Crna Gora je napravila značajan korak napred usvajanjem novog Zakona o energetici, ali još nije u potpunosti prenela paket mera Energetske zajednice.
Osim Moldavije i Srbije, nijedna druga ugovorna strana nije postigla merljiv napredak u zaštiti životne sredine. Performanse u oblasti upravljanja blago su se poboljšale u većini zemalja, dok su Bosna i Hercegovina i Ukrajina zabeležile blagi pad. Izveštaj ocenjuje devet ugovornih strana—Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija, Ukrajina i Kosovo—kroz pet stubova: razvoj i integracija tržišta, dekarbonizacija energetskog sektora, bezbednost snabdevanja, zaštita životne sredine i upravljanje, obuhvatajući period od novembra 2024. do oktobra 2025.
Srbija je najbolje rezultate ostvarila u stubu dekarbonizacije, koji meri usklađenost sa EU energetskim i klimatskim zakonodavstvom i širim ciljem stvaranja integrisanog regionalnog energetskog tržišta, postigavši 83% implementacije, nešto ispred stuba upravljanja.
Međutim, izveštaj naglašava potrebu za dodatnim naporima, posebno u oblasti zaštite životne sredine, gde je Srbija sprovela 58% preporučenih mera. Najslabiji rezultat zabeležen je u bezbednosti snabdevanja, sa skorom implementacije od 35%.
Među ključnim preporukama Sekretarijata Energetske zajednice je jačanje praktične implementacije nakon prenosa EU regulativa o pripremljenosti na rizike i rada elektroenergetskog sistema.
