Srbija je tokom druge polovine avgusta zadržala jednu od povoljnijih pozicija na veleprodajnom tržištu električne energije u Jugoistočnoj Evropi, uz podršku snažnije proizvodnje iz hidroelektrana, obnovljivih izvora i termoelektrana, ali je nagli rast cena početkom septembra pokazao koliko brzo ta prednost može da nestane.
Prosečna cena električne energije na srpskom tržištu dan-unapred iznosila je 133,02 evra/MWh od 17. do 23. avgusta, što je bilo oko 22 evra/MWh manje od 155,16 evra/MWh u Mađarskoj i približno 21 evro/MWh manje nego u Hrvatskoj.
Od posmatranih tržišta u regionalnom poređenju, samo je Turska imala nižu cenu.
Ovaj diskont bio je posebno značajan jer je potrošnja električne energije u Srbiji naglo porasla.
U odnosu na 30. nedelju, krajem jula, potrošnja u Srbiji bila je veća za 13,54%, dok je potrošnja na širem skupu posmatranih tržišta Jugoistočne Evrope pala za oko 6,4%.
Srbija je ovaj rast potrošnje nadoknadila širokim povećanjem domaće proizvodnje. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je za 48,9%, proizvodnja hidroelektrana za 66,58%, a proizvodnja iz termoelektrana za 12,45%, što je omogućilo elektroenergetskom sistemu da ostane neto izvoznik uprkos većoj potrošnji.
Takva proizvodna struktura omogućila je trgovcima da iskoriste značajnu razliku u cenama prema severu, odnosno prema tržištima Mađarske i Hrvatske.
Međutim, početak septembra pokazao je da ova razlika ni izbliza nije zagarantovana.
Bazna cena na SEEPEX-u porasla je za 34,04 evra/MWh, na 166,25 evra/MWh za isporuku 1. septembra, čime je prednost Srbije u odnosu na HUPX smanjena na svega 10,49 evra/MWh. Mađarska je zabeležila cenu od 176,74 evra/MWh, Rumunija 177,28 evra/MWh, Bugarska 174,59 evra/MWh, a Grčka 174,68 evra/MWh.
Cene u Srbiji zatim su porasle na 173,00 evra/MWh za isporuku 2. septembra, prema podacima SEEPEX-a.
Ovakvo kretanje pokazuje razliku između strukturne prednosti u proizvodnji i privremenog tržišnog diskonta.
Srbija ima diverzifikovan elektroenergetski miks koji obuhvata lignit, velike hidroelektrane, vetroelektrane i sektor solarne energije koji brzo raste. Kada se hidrološka situacija poboljša, a termoelektrane rade pouzdano, takva struktura može da ostavi Srbiju sa viškom električne energije i podrži izvoz prema skupljim tržištima Centralne Evrope.
Međutim, svaki deo tog miksa ima svoja ograničenja.
Proizvodnja hidroelektrana zavisi od hidroloških uslova. Termoelektrane na ugalj izložene su kvarovima i remontima. Proizvodnja iz vetra varira širom regiona, dok se brzo rastuća solarna proizvodnja sve više koncentriše u periodima dana kada su cene niže.
Važni su i prekogranični uslovi.
Rumunija je ušla u septembar sa ozbiljno ograničenom nuklearnom proizvodnjom nakon što je nizak vodostaj Dunava doveo do gašenja dva reaktora u nuklearnoj elektrani Cernavodă, što je doprinelo većoj zavisnosti rumunskog sistema od uvoza. Regionalni neto uvoz povećao se sa povratkom potrošnje tokom radne nedelje, dodatno zatežući povezana tržišta i približavajući Srbiju cenovnom klasteru Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke.
To znači da je trgovačka prednost Srbije sve više uslovna, a ne trajna.
Snažna domaća proizvodnja može da stvori atraktivne izvozne razlike u cenama, ali regionalna nestašica može brzo da podigne SEEPEX. Suprotno tome, visoka proizvodnja iz solarnih i hidroelektrana ponovo može da proširi diskont Srbije.
Za trgovce je zato manje važno pretpostaviti da će Srbija dugoročno ostati jeftinije tržište, a mnogo važnije razumeti kada njen proizvodni miks omogućava zemlji da se cenovno odvoji od susednih tržišta.
Diskont od 22 evra/MWh između Srbije i Mađarske zabeležen u 34. nedelji pokazao je koliki potencijal ta razlika može da donese.
Njegovo brzo smanjenje početkom septembra istovremeno je pokazalo rizik od tretiranja te prednosti kao trajne.
