U intervjuu za Energynews ministarka energetike Zorana Mihajlović Milanović govori o predstojećim promenama u sektoru energetike u Srbiji i njegovoj liberalizaciji. Pored smanjenja birokratskih procedura, ministarstvo će sledeće godine preuzeti na sebe izdavanja svih dozvola investitorima u sektoru obnovljiivh izvora energije. Što se tiče potrošnje, struja će sledeće godine poskupeti, ali ne pre nego što budu izrađene socijalne karte. Promene će se odraziti i na rad svih toplana u Srbiji, pa će im država pomoći da koriste biomasu, najavljuje ministarka Mihajlović Milanović.
Do preuzimanja funkcije ministra za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine bili ste zagovornik velikih promena u ovom sektoru industrije i kao njihov značajan deo isticali razvoj obnovljivih izvora energije. Kakav je Vaš stav danas, kada ste u prilici da primenjujete neke od strategija o kojim ste ranije samo govorili?
Moj stav o upotrebi obnovljivih izvora energije nije se promenio. Ali, ovde su obnovljivi izvori energije proklamovani svih prethodnih desetak godina više kao moda, a ne nešto što je zaista potrebno i što može da pomogne da zemlja bude energetski bezbednija. Kada pogledate rezultate danas, deset godina nakon što je formirana strategija razvoja energetike koja se takođe bavila obnovljivim izvorima energije, mi možda možemo da kažemo da smo najgori u regionu u smislu da imamo 5,6 ili 7 izgrađenih malih hidroelektrana, od mogućih devet stotina lokacija, da nemamo zaista ni jedan kompletan vetropark, da nema solarne elektrane, a da se biomasa vrlo sporadično koristi samo u ponekoj toplani u Srbiji.
Šta to znači, kako Vaše ministarstvo menja tu situaciju?
To znači da ćemo mi skratiti procedure, to znači da ćemo pomoći investitorima da ovde koriste više obnovljive energije, a sa druge strane pomoći ćemo i javnim preduzećima, poput toplana da one pređu i da promene svoja ulazna goriva , jer one danas koriste gas, ugalj i najprljavije gorivo, a to je mazut i da počnu recimo da koriste biomasu.
Ali, Vi ste s druge strane nedavno izjavili da ćete smanjivati fid in tarife, odnosno smanjivati garantovanu cenu po kojoj će upravo ti proizvođači koji koriste obnovljive izvore moći da prodaju struju. Je li to definitivna odluka?
Moram da priznam da ni jedanput nisam rekla da ćemo smanjivati fid in tarife, ja sam rekla da su fid in tarife u procesu preispitivanja… mi se kao ministarstvo bavimo prvo pitanjem kolike su to fid in tarife , da li to naša ekonomija može da izdrži. Ako naše procene budu bile da može da izdrži, mi nećemo menjati fid in tarife.
To se još uvek preispituje, nemate nikakvih prognoza šta će se ustvari desiti?
Teško je za zemlju koja je Srbija, sa ovakvom ekonomijom i sa čak i ovakvom cenom u energetici da izdrži tako visoke fid in tarife, ali to ne znači da će one biti smanjene… Verujem da ćemo do decembra imati kompletan stav o tome kako treba da izgledaju fid in tarife i koliko ćemo na kraju krajeva da proširimo odnosno produžimo kvote za obnovljive izvore energije.
Povodom vesti o smanjenju fid in tarifa, koju je objavio Blumberg, investitori, recimo iz grupe SEWEA koji ulažu u vetroparkove, bili su veoma iznenađeni. Da li Vam je to poznato?
Ne bi bilo dobro da se misli da ovo ministarstvo i ova vlada na bilo koji način žele da odbiju investitore, ali smatram da je interes Srbije uvek na prvom mestu i mi moramo da nađemo zajednički taj interes. Dakle da oni, naravno, zadovolje svoje interese jer nisu ovde zbog toga što vole Srbiju već zato što prosto žele da investiraju, da ostvare određeni profit, što je sasvim normalna stvar. Sa druge strane Srbija je ta koja želi da ima investitore, koja što pre želi da ovde neko počne da gradi i da time dobijemo dovoljne količine energije koje su nama potrebne… Naći ćemo mi zajednički jezik da svi budu zadovoljni.
Zakon o energetici koji to sve omogućava, izglasan je još u avgustu prošle godine, a podzakonske akte koje bi uredile upravo ovu oblast o kojoj govorimo, još uvek čekamo. Šta se dešava na tom planu?
Nekoliko stvari će regulisati podzakonska akta, ali i nacionalna strategija obnovljivih izvora koja se sada radi. Sve bi trebalo da bude gotovo negde do početka decembra meseca. Bitne stvari su planirane u dve faze. Prva faza jeste pravilnik koji će smanjiiti broj dozvola, a druga faza, koja mora malo duže da traje, jeste da u toku sledeće godine napravimo mogućnost da ministarstvo bude to koje će izdavati kompletno sve dozvole investitoru.
Još jedna stvar koja je tu bila sporna jesu ugovori o otkupu struje, koji su investitorima neophodni da bi uopšte počeli da grade. Da li ćemo i to imati do kraja godine?
Nije tu problem procedura, ona postoji, postoji način da se ugovor zaključi. Rekla bih da nije bilo volje u Elektroprivredi Srbije odnosno u distribucijama da se zaključuju takvi ugovori. Zakon je vrlo jasan, takvi ugovori moraju da se potpišu, dakle obaveza EPS – a je da prihvati povlašćenog proizvođača električne i toplotne energije. Naše će biti da vidimo da li se zakon sprovodi.
EPS je pravi primer monopola koji je zaostao u državi iz nekih prošlih vremena. Da li ćete tu uspeti nešto da promenite?
Čim se pojave nezavisni proizvođači električne energije već to će smanjiti moć jednog monopola i to je ono što je ovde falilo. Mi ćemo se maksimalno potruditi da početkom već sledeće godine imamo određeni procenat liberalizovanog tržišta. S druge strane, mi smo omogućili EPS-u da se sada prvi put pojavljuje van granica svoje zemlje bukvalno kao trgovac… Sa ovim podzakonskim aktima, sa uvođenjem nezavisnih proizvođača električne energije, sa liberalizacijom tržišta, sa izdvajanjem operatera, dakle, javnog snabdevača, mi ulazimo u taj proces liberalizacije.
Da li je struja u Srbiji skupa ili jeftina?
Prost odgovor bi bio da je jeftina, ali kada se govori o ceni električne energije mora‚ da se zna odakle ona dolazi i ko može da plati tu cenu električne energije. Ja sam saglasna da cena električne energije tokom sledeće godine treba da bude uređenija, odnosno treba svakako da bude bude viša od ove. Ali, to ne može da se desi dokle god ne budu završene socijalne karte i to je ono na čemu ova vlada radi. One nisu urađene deset godina, i biće urađene do, nadam se, prvog ili drugog kvartala iduće godine. Onog trenutka kada smo obezbedili one koji ne mogu da plate električnu energiju, mi možemo da govorimo o mnogo realnijoj ceni električne energije.
Izvor Energy News
