Nova finansijska linija za srpske kompanije pomera energetsku efikasnost sa nivoa klasičnog smanjenja troškova objekata ka širem programu unapređenja industrijske konkurentnosti. Struktura programa kombinuje komercijalno kreditiranje, kapital razvojnih banaka i grant sredstva Evropske unije, omogućavajući kompanijama da smanje potrošnju energije, istovremeno jačajući svoju poziciju u evropskim lancima snabdevanja koji sve više obraćaju pažnju na emisije ugljen-dioksida.
Program obuhvata kreditnu liniju od 43 miliona evra koju obezbeđuje KfW razvojna banka preko UniCredit Bank Srbija, uz dodatni grant Evropske unije od 4,3 miliona evra. Ukupna vrednost Fonda za niskougljeničnu energiju (Low Carbon Energy Facility) tako iznosi 47,3 miliona evra.
Prihvatljive kompanije mogu uobičajeno dobiti do 1 milion evra finansiranja, dok pojedinačni iznosi mogu biti povećani do 3 miliona evra uz odobrenje KfW-a. Grant u iznosu od 10% vrednosti kredita smanjuje efektivni trošak kapitala. Očekuje se da će u programu učestvovati oko 300 kompanija u periodu od 2025. do 2028. godine.
Prihvatljive investicije obuhvataju unapređenje energetske efikasnosti, krovne solarne elektrane, korišćenje biomase, biogasa i druge projekte koji smanjuju potrošnju energije i lokalno zagađenje. Očekuje se da će program omogućiti godišnju uštedu od približno 34.000 MWh energije i smanjenje emisija za oko 24.000 tona CO₂ godišnje.
Za mnoge srpske proizvođače, ova finansijska podrška dolazi u ključnom trenutku. Cene energije postale su nestabilnije, troškovi zaduživanja ostaju visoki, a evropski kupci sve češće zahtevaju podatke o emisijama na nivou pojedinačnih proizvodnih pogona. Investicija u energetsku efikasnost više ne utiče samo na račun za energiju, već i na cenu proizvoda, mogućnost učešća na tenderima i dugoročno zadržavanje kupaca.
Kompanija koja zameni zastarele elektromotore, kompresore, kotlove ili peći može smanjiti potrošnju električne energije i goriva po jedinici proizvedenog proizvoda. Krovne solarne elektrane mogu smanjiti izloženost dnevnim veleprodajnim cenama električne energije. Rekuperacija otpadne toplote i optimizacija proizvodnih procesa mogu smanjiti direktne emisije i operativne troškove. Grant od 10% dodatno poboljšava period povraćaja investicije i povećava prostor za servisiranje kreditnih obaveza.
Najuspešniji projekti biće oni koji kombinuju više mera, umesto da finansiraju samo pojedinačnu opremu. Industrijski pogon može povezati krovnu solarnu elektranu, efikasniju procesnu opremu, poboljšanje kvaliteta električne energije, napredna merenja i sistem upravljanja energijom na nivou cele fabrike. Dobijene uštede biće dugoročnije i lakše proverljive nego kod pojedinačnih intervencija.
Verifikacija postaje komercijalno veoma važna. Kompanije koje izvoze proizvode obuhvaćene CBAM mehanizmom EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika ne mogu se oslanjati samo na opšte procene ušteda energije. Potrebni su im podaci sa brojila, jasno definisane granice postrojenja, obim proizvodnje, podaci o potrošnji goriva i transparentna raspodela potrošnje energije po proizvodima. Zbog toga finansirana oprema treba da bude praćena MRV sistemom (merenja, izveštavanja i verifikacije) koji pokazuje šta je promenjeno i kako ta promena utiče na ugrađene emisije proizvoda.
Banke takođe imaju korist od kvalitetnijih tehničkih podataka. Uštede energije mogu povećati operativne marže i smanjiti izloženost promenama cena energenata, ali samo ukoliko su projektovane uštede realne. Pre odobravanja kredita potrebno je analizirati početnu potrošnju, radne sate, projekcije proizvodnje i obaveze održavanja.
Obim programa je relativno mali u odnosu na ukupne potrebe srpske industrije za ulaganjima, ali njegova struktura može biti model za širu primenu. Razvojno finansiranje preuzima deo rizika, sredstva EU poboljšavaju ekonomsku isplativost projekata, dok domaća banka obezbeđuje plasman kredita i procenu kreditne sposobnosti korisnika. Uspešni projekti mogu stvoriti osnovu za veće programe usmerene na industrijsku elektrifikaciju, dekarbonizaciju toplote i dugoročne ugovore o snabdevanju obnovljivom energijom.
Granica konkurentnosti u srpskoj industriji se menja. Kompanije koje rano iskoriste povoljnije izvore finansiranja za modernizaciju ući će u evropske lance nabavke sa nižim troškovima i pouzdanijim podacima o emisijama. One koje odlože investicije suočiće se sa većom izloženošću cenama energije i sve zahtevnijim pitanjima evropskih kupaca.
