Nakon donošenja Uredbe o fid-in tarifama 2009. godine, kompanijama u Srbiji prvi put je omogućeno da električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora prodaju po garantovanim, povlašćenim cenama. Status povlašćenog proizvođača trajao je 12 godina, a velikom broju pionirskih OIE projekata taj status je nedavno istekao.
Više od 60 elektrana širom Srbije izgubilo je status povlašćenog proizvođača od 2022. godine. Njihova ukupna instalisana snaga prelazi 36 MW, što predstavlja značajno finansijsko rasterećenje za Elektroprivredu Srbije, budući da se energija iz ovih postrojenja više ne otkupljuje po garantovanim cenama.
Među elektranama koje su ostale bez povlašćenog statusa dominiraju male hidroelektrane – ukupno 28 postrojenja sa zbirnom snagom od oko 23 MW. Slede 27 solarnih elektrana ukupne snage 3,6 MW, dok su status izgubile i dve biogasne elektrane (1,6 MW). Jedini vetroprojekat koji više nije u sistemu podsticaja je Devreč 1 u Tutinu, snage 0,5 MW.
Primeri su veoma raznoliki – od elektrana u vlasništvu škola, manastira i Kliničkog centra Srbije, do privatnih investitora. I pojedinačne instalirane snage se znatno razlikuju: najmanja je solarna elektrana od svega 3,2 kW u vlasništvu „11. april“, dok su među najvećim mini hidroelektrane Međuvršje u Čačku (7 MW) i Ovčar Banja (4,5 MW), koje posluju u okviru Drinsko-limskih hidroelektrana.
Šta se dešava sa elektranama kada izađu iz sistema podsticaja? Gde plasiraju proizvedenu energiju i da li tržišne cene omogućavaju održivo poslovanje bez subvencija – neka su od ključnih pitanja kojima se bavi analiza OIE Srbija.
Istraživanje Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije pokazuje da su, nakon isteka fid-in tarifa, pojedini projekti obustavili rad, dok su drugi nastavili da posluju uprkos tržišnim izazovima. Analiza obuhvata samo elektrane kojima je istekao ugovor sa garantovanim snabdevačem, dok nisu uključena postrojenja čiji su ugovori raskinuti na zahtev vlasnika ili čija su privredna društva u likvidaciji.
Kostić: Cene električne energije veoma niske
Nakon isteka fid-in tarifa, solarna elektrana Solaris 1 (999 kW) u Kladovu nastavila je rad na otvorenom tržištu. Direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, navodi da je 18. marta potpisan ugovor sa privatnim trgovcem električne energije Green Balancing Group.
„Više nismo u sistemu povlašćenih tarifa, već energiju prodajemo po cenama koje se formiraju na berzi SEEPEX“, kaže Kostić. Elektrana, puštena u rad 2013. godine, bila je jedan od pionirskih projekata u Srbiji.
On ističe da je status povlašćenog proizvođača trajao 12 godina i omogućio povraćaj investicije u roku od sedam do osam godina.
Dodaje da trenutno nije planiran repowering, ali da su pojedini inverteri zamenjeni nakon deset godina rada radi održavanja pouzdanosti sistema.
Na pitanje o održivosti poslovanja bez subvencija, Kostić kaže da tržišni uslovi trenutno nisu naročito povoljni za OIE proizvođače, jer su cene električne energije relativno niske.
Kao dodatni izazov navodi i uvođenje CBAM mehanizma od 1. januara 2026. godine, koji bi mogao da oteža izvoz električne energije iz Zapadnog Balkana.
„Primena CO₂ takse otežava plasman naše energije na inostrano tržište“, navodi on.
Ističe i da će baterijska skladišta u budućnosti postati neophodna, jer omogućavaju bolju optimizaciju prodaje i veću ekonomsku isplativost projekata.
Tokom podsticajnog perioda, Solaris 1 je proizveo ukupno 15,3 GWh električne energije.
Pojedine male solarne elektrane nisu opstale
Za razliku od većih projekata, deo malih solarnih elektrana nije nastavio rad nakon izlaska iz sistema podsticaja. Elektrana Ledinak Solar Dobri Do (30 kW) u Kuršumliji proizvela je tokom 12 godina manje od 500 MWh, ali je nakon isteka podsticaja ugašena.
Zbog kvarova na inverterima, van pogona je i sistem instaliran na srednjoj školi u Varvarinu, jednom od prvih objekata sa solarnom elektranom.
Vlasnici navode da bi proizvodnja bila veća uz pouzdaniju infrastrukturu, jednostavnije procedure i manje prekida u snabdevanju u slabije razvijenim područjima Srbije.
Veliki broj mini hidroelektrana bez povlašćenog statusa
Mini hidroelektrane su imale značajnu ulogu u ranim fazama energetske tranzicije, ali gubitak podsticaja pokazao je njihovu ranjivost na tržištu. Neke, poput Radošićske reke i Bovana, izašle su iz sistema još 2022. godine.
Najvećim postrojenjima u ovoj grupi – Međuvršje (7 MW) i Ovčar Banja (4,5 MW) – status je istekao početkom ove godine.
Obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje OIE iznad 400 kW
Iskustva elektrana nakon isteka fid-in tarifa pokazuju da mali proizvođači teško opstaju bez sistemske podrške. Dok pojedini projekti nastavljaju rad i traže nove modele poslovanja, drugi su obustavljeni.
Dodatni problem za investitore jeste sve složenija dokumentacija i dodatni urbanistički uslovi. Istovremeno, za elektrane iz obnovljivih izvora snage preko 400 kW privremeno je obustavljeno izdavanje novih uslova za priključenje. EDS navodi da je broj zahteva prevazišao trenutne potrebe sistema, pa se čeka nova analiza odnosa proizvodnje i potrošnje.
Aukcije umesto fid-in tarifa
Izmenama zakona iz 2021. godine, Srbija je sistem fid-in tarifa zamenila modelom aukcija i tržišnih premija.
Ipak, poslednje elektrane koje su ušle u stari sistem nastaviće da koriste podsticaje još nekoliko godina pre potpunog prelaska na tržišni model.
