Industrijski kupci električne energije u Jugoistočnoj Evropi danas se suočavaju sa potpuno drugačijim tržištem u odnosu na ono od pre jedne decenije. Stari model nabavke zasnivao se na godišnjim količinama, baznim (baseload) ugovorima i pregovorima sa snabdevačima. Novo tržište je oblikovano satnom volatilnošću, kanibalizacijom cena solarne energije, večernjim vršnim opterećenjima, troškovima balansiranja i regulatornom tranzicijom.
Prva promena je da prosečne cene više ne prikazuju potpunu sliku. Kupac može obezbediti naizgled povoljnu godišnju cenu, a ipak biti izložen značajnom riziku ako se potrošnja odvija u skupim večernjim satima. Obrnuto, kupac sa fleksibilnim operacijama može imati koristi od niskih ili čak negativnih cena tokom podneva.
Zbog toga industrijska nabavka mora da pređe sa pristupa zasnovanog na baznom opterećenju na pristup zasnovan na obliku potrošnje (shape risk).
Širi evropski kontekst je pomešan. Eurostat je izvestio da su cene električne energije za ne-domaćinstva u EU pale za 5,4% u drugoj polovini 2025. u odnosu na isti period 2024. godine, kao i za 3,5% u odnosu na prvu polovinu 2025. Međutim, nacionalni rezultati značajno variraju, a računi za električnu energiju i dalje u velikoj meri zavise od poreza, mrežnih naknada, taksi i strukture ugovora.
Za Jugoistočnu Evropu, ključni rizik je volatilnost, a ne samo nivo cena. Analize ACER-a pokazuju da su cenovni skokovi u 2024. godini bili koncentrisani u večernjim satima i povezani sa ograničenom fleksibilnošću sistema i zagušenim prekograničnim kapacitetima.
Industrijski kupci bi iz ovoga trebalo da izvuku pet ključnih zaključaka.
Prvo, solarni PPA (ugovor o kupovini električne energije) nije isto što i kompletno hedžovanje potrošnje. Solarna proizvodnja je koncentrisana tokom dana. Ako fabrika najveći deo potrošnje ima u večernjim ili noćnim satima, solarni PPA može ostaviti značajnu rezidualnu izloženost tržišnim cenama. Kupci moraju da uporede satni profil proizvodnje PPA sa sopstvenim profilom potrošnje.
Drugo, kupci moraju jasno definisati ko snosi rizik negativnih cena. Kako se negativne cene šire na tržištima poput srpskog SEEPEX-a, ugovorne klauzule postaju presudne. PPA koji ne definiše jasno tretman negativnih cena, ograničenja proizvodnje (curtailment) i troškove balansiranja može stvoriti neočekivane obaveze. SEEPEX je uveo negativne cene u maju 2026. godine, usklađujući srpsko organizovano tržište sa evropskim cenovnim signalima.
Treće, strukturisani (shaped) PPA ugovori postaju značajniji. Fiksni „zeleni“ PPA više često nije dovoljan. Kupcima mogu biti potrebni solar-plus-storage ugovori, „sleeved“ strukture, hibridni solarno-vetro proizvodi ili prilagođeni ugovori snabdevača koji bolje prate profil potrošnje. Ovi proizvodi mogu biti skuplji od osnovne solarne energije, ali smanjuju rizik oblika potrošnje.
Četvrto, fleksibilnost postaje alat nabavke energije. Industrijski pogoni koji mogu da pomeraju proizvodnju, prethodno hlade, skladište toplotu, pumpaju vodu, pune baterije ili prilagođavaju neesencijalne procese mogu monetizovati periode niskih cena. U tržištu sa većim intradnevnim razlikama u cenama, fleksibilna potrošnja postaje oblik zaštite (hedge).
Peto, timovi za nabavku moraju imati bližu koordinaciju sa operacijama i finansijama. Kupovina energije više nije samo ugovorna aktivnost, već operativna strategija. Finansijski direktor, menadžer postrojenja, tim za održivost i nabavka moraju razumeti satni profil potrošnje, vršnu izloženost, rizik balansiranja i ciljeve dekarbonizacije.
Praktična lista za kupce treba da obuhvati:
Mapiranje potrošnje po satima, a ne samo godišnje.
Poređenje profila potrošnje i profila PPA ugovora.
Analizu izloženosti večernjim vršnim cenama.
Definisanje tretmana negativnih cena i ograničenja proizvodnje u ugovorima.
Procenu mogućnosti baterija ili upravljanja potrošnjom.
Razdvajanje cene energije, mrežnih troškova, poreza i balansnih troškova.
Korišćenje portfolija različitih ugovornih struktura umesto jednog hedža.
Procenu prekograničnih i regulatornih rizika u slučaju poslovanja u više SEE tržišta.
Najuspešniji industrijski kupci u Jugoistočnoj Evropi neće samo kupovati jeftiniju električnu energiju. Oni će kupovati pametniju električnu energiju. To znači usklađivanje ugovora sa operacijama, korišćenje fleksibilnosti gde je moguće i tretiranje volatilnosti kao upravljivog rizika, a ne neizbežnog troška.
U sledećoj fazi SEE tržišta električne energije, konkurentska prednost u nabavci proizaći će iz razumevanja vremena.
Pripremljeno od strane virtu.energy
