Profesor Dragan Đuričin sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kritikovao je privatizaciju srpske naftne kompanije NIS iz 2008. godine, nazivajući je značajnim potcenjivanjem jedne od najstrategičnijih kompanija u zemlji.
Đuričin je naveo da je Deloitte, angažovan od strane Vlade Srbije za procenu vrednosti NIS-a, ocenio kompaniju na 2,2 milijarde evra za 100% vlasništva, isključujući mineralne resurse. Ipak, kontrolni paket od 50% plus jedna akcija prodat je za oko 420 miliona evra – što je manje od petine Deloitte-ove procene. Dodao je da je prodaja obavljena bez formalne koordinacije između timova za procenu prodavca i kupca, što je uobičajena praksa u transakcijama ovakvog obima.
U ugovoru o privatizaciji predviđene su velike buduće investicije i izgradnja gasovoda Južni tok, od kojih nijedna nije realizovana. Nakon prodaje, ruski partner je eksploatisao značajne količine srpskih prirodnih resursa, plaćajući naknade znatno ispod regionalnih standarda. Ova eksploatacija, u kombinaciji sa unapređenjem poslovanja, dovela je do rekordnih profita, pri čemu je NIS 2018. godine zabeležio neto dobit od milijardu evra. Državni udeo Srbije od 30% te godine doprineo je budžetu sa 300 miliona evra.
U vreme privatizacije, vlada je deo preostalog udela podelila građanima u obliku besplatnih akcija. Vremenom su mnogi prodali svoje udele, smanjujući državni vlasnički paket sa 49% na oko 30%. Pre privatizacije, NIS je bio loše upravljan, često sa gubicima zbog političkog mešanja i obaveznog finansiranja javnih rashoda, što je ograničavalo efikasnost. Pod kontrolom GazpromNeft-a, kompanija je postala vrlo profitabilna kroz bolje upravljanje resursima i tehnološka unapređenja.
Đuričin je naglasio da je Deloitte-ova procena bila tačna i zvanično ovlašćena, ali da su političke odluke na završnoj fazi potkopale proces. Prema njegovim rečima, članovi srpske političke elite su Ministarstvo privrede zamenili novim posrednikom za pregovore sa ruskom stranom. Takođe je sugerisao da su zapadne naftne i gasne kompanije namerno izbegavale učešće, verovatno kao deo geopolitičke strategije da srpski energetski sektor ostane u ruskoj sferi uticaja.
Zaključio je da bi, da je Srbija zadržala svoj udeo od 49%, povratak većinskog domaćeg vlasništva nad NIS-om danas bio daleko ostvariviji cilj.
