Produžena suša u Srbiji značajno je promenila stratešku ulogu hidroenergetskih kapaciteta, otkrivajući ranjivost sistema koji zavisi od dostupnosti vode jednako koliko i od instalirane proizvodne snage. Izuzetno niski dotoci Dunava na hidroenergetskom kompleksu Đerdap, koji su pali na oko 1.500 kubnih metara u sekundi, doveli su proizvodnju električne energije na najniži nivo od početka rada ovih postrojenja.
Iako su proizvodne jedinice ostale tehnički raspoložive, hidrološki uslovi su značajno ograničili stvarnu proizvodnju. Đerdap 1 radio je sa približno 20% instalirane snage, dok je Đerdap 2 funkcionisao na oko 30% kapaciteta, što pokazuje da sama dostupnost infrastrukture nije dovoljna da garantuje proizvodnju električne energije kada su vodni resursi ograničeni.
Uticaj suše nije se zadržao samo na hidroproizvodnji. Niži nivo Dunava smanjio je efikasnost hlađenja Termoelektrane Kostolac, zbog čega su pojedini blokovi na ugalj smanjili proizvodnju za oko jednu trećinu. Istovremeno, potrošnja električne energije porasla je na 100–105 GWh dnevno, približavajući se zimskim vrhovima potrošnje od 110–115 GWh, prvenstveno zbog povećane upotrebe klima-uređaja tokom ekstremno toplog perioda.
Kao rezultat toga, Elektroprivreda Srbije (EPS) suočila se sa istovremenim padom hidroproizvodnje, ograničenom raspoloživošću termo kapaciteta i povećanom potrošnjom električne energije. Ova situacija pokazala je rastući značaj fleksibilnih proizvodnih kapaciteta koji mogu brzo reagovati na promene u ponudi i potražnji.
Jedan od najvrednijih resursa tokom krize bila je reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta nakon završene revitalizacije. Sa nivoom akumulacije od oko 75%, postrojenje je moglo da preuzima električnu energiju tokom perioda nižih cena, posebno u satima visoke solarne proizvodnje, i da je vraća u sistem tokom jutarnjih i večernjih vrhova potrošnje.
Reverzibilne hidroelektrane ne stvaraju dodatnu električnu energiju u neto smislu, jer proces pumpanja zahteva više energije nego što se kasnije proizvede. Njihova strateška vrednost nalazi se u prebacivanju električne energije između različitih vremenskih perioda, pružanju usluga balansiranja, podršci sistemskim rezervama i smanjenju izloženosti ekstremnim cenama tokom perioda ograničene ponude.
Isti princip predstavlja osnovu planova Srbije za budući projekat reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3. Država je pokrenula nabavku vrednu oko 5,3 miliona evra koja obuhvata izradu generalnog projekta, prethodne studije opravdanosti, planski dokument posebne namene i stratešku procenu uticaja na životnu sredinu.
Prema aktuelnim konceptima, planira se reverzibilno hidroenergetsko postrojenje snage između 1.200 MW i 2.400 MW, sa hidrauličkim padom od približno 400 metara. Postojeća akumulacija Đerdap 1 koristila bi se kao donji bazen, dok se kao moguće lokacije za gornju akumulaciju razmatraju Pešača ili Brodica na Severnom Kučaju.
Međutim, Đerdap 3 ne bi trebalo posmatrati samo kao klasičan projekat proizvodnje električne energije. Njegova ekonomska vrednost morala bi da proizilazi iz više funkcija, uključujući trgovanje razlikama u cenama električne energije, usluge balansiranja, rezervne kapacitete, upravljanje zagušenjima mreže i potencijalne mehanizme strateške adekvatnosti sistema.
Čisto tržišni model ulaganja bio bi izazovan za projekat koji zahteva milijarde evra investicija, dug period razvoja i složene procedure zaštite životne sredine unutar Nacionalnog parka Đerdap. Saradnja sa Rumunijom takođe bi bila neophodna, jer bi projekat imao uticaj na zajednički sistem hidroenergetike i plovidbe na Dunavu.
Struktura nabavke projekta zato će imati važnu ulogu u određivanju njegove dugoročne finansijske održivosti. Konzorcijum predvođen kompanijama Bechtel i ENKA bio je jedini kandidat koji je kvalifikovan za narednu fazu državnog procesa usmerenog na uključivanje američkih partnera, nakon šest početnih prijava.
Iako jedan kvalifikovani ponuđač može ubrzati pregovore, to istovremeno može smanjiti konkurentski pritisak tokom formiranja konačne cene projekta. Srbija će morati jasno da razdvoji faze početnih studija, razvoja projekta, inženjeringa, nabavke i izgradnje (EPC), finansiranja i konačne investicione odluke kako bi međunarodni kreditori projekat posmatrali kao bankarski održivu stratešku investiciju.
Pored razvoja velikih skladišnih kapaciteta, modernizacija postojećih hidroelektrana predstavlja manje rizičnu mogućnost za jačanje otpornosti elektroenergetskog sistema. EPS planira ulaganje od 109,7 miliona evra u modernizaciju hidroenergetskog sistema Vlasinske kaskade, uz podršku kredita EBRD-a od 67 miliona evra, EU granta od 15,43 miliona evra i 27,26 miliona evra sopstvenih sredstava.
Prethodni projekti revitalizacije na Bajinoj Bašti, Đerdapu 1 i Zvorniku povećali su ukupnu instaliranu hidroenergetsku snagu Srbije za 172 MW. Takva ulaganja produžavaju radni vek postrojenja, poboljšavaju pouzdanost rada i povećavaju mogućnost proizvodnje u vršnim periodima bez rizika i dugih procedura koje prate potpuno nove projekte.
Suša je pružila jasniju sliku buduće strategije Srbije u elektroenergetici. Razvoj vetra i solarne energije pomoći će smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva i emisija, ali će njihova sistemska vrednost značajno rasti kada budu kombinovani sa skladištenjem energije, modernizovanom hidroenergetikom, jačim prekograničnim vezama i fleksibilnom potrošnjom.
Đerdap 3 bi mogao postati ključni stub buduće strategije fleksibilnosti Srbije, ali će kratkoročna otpornost sistema zavisiti od maksimalnog korišćenja postojećih kapaciteta, završetka modernizacije Vlasinskih hidroelektrana, održavanja dovoljnih rezervi uglja i goriva, kao i pristupa regionalnim tržištima električne energije tokom perioda istovremenog pritiska na snabdevanje.
