Evropska komisija je objavila tehničku studiju o indirektnim emisijama u okviru CBAM-a, datiranu na 8. jun 2026. godine, preko DG TAXUD-a. Studija je važna jer pomera CBAM od uskog okvira kontrole direktnih emisija ka širem instrumentu industrijske politike koji više uzima u obzir potrošnju električne energije. Fokus je na tome kako treba obračunavati emisije iz električne energije potrošene u proizvodnji CBAM robe, kada uvoznici mogu da prijave stvarne indirektne emisije i da li se obuhvat indirektnih emisija treba proširiti na dodatne CBAM sektore. (Taxation and Customs Union)
Komisija studiju postavlja oko tri ključna pitanja: kako definisati operativne standardne (default) faktore emisija za indirektne emisije, pod kojim uslovima se dozvoljava prijavljivanje stvarnih indirektnih emisija uključujući pravila za direktne tehničke veze, PPA ugovore i verifikaciju, kao i da li indirektne emisije treba proširiti na dodatne CBAM sektore. Ovo znači da studija nije samo tehnička, već i dokument dizajna politike za definitivni CBAM period, posebno za izvoznike koji koriste električno intenzivne procese. (Taxation and Customs Union)
Širi završni izveštaj navodi da analiza kombinuje metodološku procenu, pregled postojećih CBAM pravila, testiranje scenarija i input zainteresovanih strana. U obzir se uzimaju ekološki integritet, sprečavanje curenja ugljenika, administrativna izvodljivost, ravnopravan tretman EU i van-EU proizvođača, kao i rizici poput preusmeravanja resursa, slabog kvaliteta podataka, kompleksnosti verifikacije i preklapanja sa EU kompenzacijom indirektnih troškova. (Publications Office of the EU)
Glavni signal politike
Glavni signal je da električna energija postaje ključna varijabla CBAM usklađenosti. Do sada su izvoznici CBAM uglavnom posmatrali kroz prizmu emisija na nivou procesa: sagorevanje goriva, kalcinacija, hemijski procesi, redukcioni agensi i emisije iz peći. Nova studija Komisije pokazuje da električna energija ulazi u formalnu arhitekturu usklađenosti.
Ovo je posebno važno za industrije kao što su aluminijum, čelik, đubriva, cement, vodonik i električno intenzivne prerade, naročito u zemljama van EU gde je električna energija često ugljenično intenzivnija nego u EU proseku. Za Zapadni Balkan, Tursku, Ukrajinu, Severnu Afriku, Zaliv i delove Azije, studija pokazuje da će izvoznici morati da imaju mnogo jače dokaze o poreklu električne energije, merenju potrošnje i ugovornoj strukturi snabdevanja električnom energijom.
Zadatak 1: Standardni faktori emisija
Prvo polje politike je definisanje standardnih (default) faktora emisija za indirektne emisije. U praksi, to znači određivanje koji faktor se koristi kada izvoznik ne može da dokaže stvarne emisije iz električne energije uz dovoljan kvalitet podataka.
Komercijalno, ovo je veoma važno jer default faktor može postati osnovna kaznena ili konzervativna vrednost. Ako izvoznik ne može da dokumentuje stvarnu potrošnju električne energije i njen izvor, CBAM deklarant može biti primoran da koristi nepovoljniju vrednost. U zemljama sa ugljenično intenzivnim mrežama to može povećati obračunate emisije i time i CBAM trošak.
Operativno, to znači da slab kvalitet podataka o električnoj energiji postaje finansijski rizičan. Postrojenja će morati da prate potrošnju ne samo ukupno, već i po instalaciji, proizvodnoj liniji i procesu. Ovo CBAM pomera u pravcu napredne elektro-mjerne infrastrukture, a ne samo izveštavanja o životnoj sredini.
Zadatak 2: Stvarne indirektne emisije, PPA i verifikacija
Drugo polje je najvažnije za izvoznike. Studija razmatra kada deklaranti mogu da prijave stvarne indirektne emisije, uključujući uslove za direktne tehničke veze, PPA ugovore i verifikaciju. Komisija eksplicitno navodi PPAs i tehničke veze kao centralne elemente dizajna. (Taxation and Customs Union)
Ovo je snažan signal za tržište zelene energije. To znači da dokaz o korišćenju obnovljive energije neće biti dovoljan kroz jednostavne sertifikate ili izjave dobavljača. Sistem ide ka modelu gde se kredibilitet dokaza zasniva na kombinaciji fizičkih, ugovornih i verifikacionih dokaza.
Direktna tehnička veza (npr. „behind-the-meter“ ili namenski izvor energije) verovatno će biti najjači dokaz. PPA ugovori mogu biti validni, ali ključ je da li oni zaista dokazuju potrošnju niskougljenične energije ili samo papirno prebacuju zelenu energiju.
Ovde postaje centralan rizik preusmeravanja resursa (resource shuffling). Završni izveštaj naglašava ovaj rizik, jer postoji opasnost da se čista energija samo administrativno dodeli CBAM izvozu, dok se ukupne emisije sistema ne smanjuju. (Publications Office of the EU)
Za srpske i SEE izvoznike, ovo znači da će PPA morati da bude praćen ozbiljnim dokaznim paketom: merenja, satni ili sub-satni podaci, dokaz proizvodnje, mrežni podaci, sertifikati i nezavisna verifikacija.
Zadatak 3: Proširenje na dodatne sektore
Treće pitanje je da li se indirektne emisije mogu proširiti na druge CBAM sektore. Trenutno su indirektne emisije u CBAM-u ograničene na cement i đubriva u definitivnom režimu, dok se u tranzicionom periodu izveštavaju za većinu CBAM roba. (Publications Office of the EU)
Ovo pitanje je deo šireg okvira EU politike klimatskog curenja, ETS sistema i kompenzacije indirektnih troškova kroz cene električne energije. (Publications Office of the EU)
Ovo je politički osetljivo jer širenje CBAM-a povećava teret za van-EU izvoznike, dok neširenje može izazvati tvrdnje EU proizvođača da su oni u nepovoljnijem položaju. Zato se balansira između ekološkog integriteta, pravne usklađenosti i konkurentne neutralnosti.
Najverovatniji kandidati za širenje su aluminijum i delimično čelik, dok su đubriva već visoko relevantna. Cement ostaje specifičan zbog dominantnih procesnih emisija, ali električna energija i dalje igra ulogu.
Impikacije za izvoznike
Glavna posledica je da CBAM spremnost sada mora da uključi sistem evidencije električne energije. To znači mapiranje potrošnje, merenja, procesne granice, pravila alokacije i dokazivanje porekla energije.
Izvoznici moraju moći da pokažu: koliko električne energije je potrošeno, gde, kada, iz kog izvora, kako je dodeljeno proizvodu i da li je sve verifikabilno. Ovo CBAM pomera u pravcu energetskog računovodstva na nivou proizvoda.
Uvoznik u EU takođe postaje aktivan deo verifikacije i mora da proverava podatke, ugovore, konzistentnost i emisione obračune. CBAM time postaje dvosmerni sistem kontrole.
Impikacije za PPA i obnovljive izvore
Studija otvara novo tržište za developere obnovljive energije van EU. PPA ugovor sa industrijskim izvoznikom može postati vredniji jer direktno utiče na CBAM indirektnu emisiju.
Međutim, vrednost PPAs zavisi od kredibiliteta. Standardni „zeleni ugovor“ neće biti dovoljan. Biće potreban CBAM-kompatibilan PPA sa jasnim merenjem, sertifikatima, balansiranjem i mogućnošću verifikacije.
Za Zapadni Balkan ovo je posebno značajno jer industrijski izvoznici mogu dobiti konkurentsku prednost kroz verifikovanu niskougljeničnu električnu energiju, a ne samo deklarativno zelenu.
Impikacije za verifikaciju i tehničku podršku
Studija naglašava potrebu za nezavisnom tehničkom podrškom. Ovo nije više samo računovodstvo, već kombinacija energetskog inženjeringa i CBAM verifikacije.
Neophodni su podaci o mreži, SCADA sistemima, transformatorima, merenjima, proizvodnim linijama i alokaciji energije. Bez toga, deklaracije ostaju slabe i rizične za odobrenje.
Tri ključna zaključka
Prvo, Komisija priprema operativna pravila za indirektne emisije u CBAM-u i električnu energiju uvodi kao centralni element sistema. (Publications Office of the EU)
Drugo, stvarne emisije će zahtevati jake dokaze kroz tehničke veze, PPA i verifikaciju, čime se električna energija pretvara u ključni CBAM input. (Taxation and Customs Union)
Treće, moguće proširenje CBAM indirektnih emisija na dodatne sektore može značajno promeniti industrijsku politiku i tržište električne energije u Evropi i okruženju.
Praktične preporuke za izvoznike
Izvoznici treba odmah da mapiraju potrošnju električne energije, identifikuju mernu infrastrukturu, prikupe PPA i sertifikate, definišu metodologiju alokacije po proizvodu i pripreme paket dokaza koji može izdržati EU verifikaciju.
Zaključak je jasan: CBAM prelazi iz sistema izveštavanja o emisijama u sistem dokazivanja porekla električne energije. Oni koji to urade na vreme imaće prednost, dok će slab kvalitet podataka direktno povećati troškove.
Pripremljeno od strane cbam.clarion.engineer
