Termoelektrana Ugljevik i dalje je van pogona nakon što su iscrpljene zalihe uglja odgovarajućeg kvaliteta, čime je Republika Srpska ostala bez jednog od svojih najvećih domaćih izvora električne energije. Ova situacija dodatno ukazuje na sve izraženije operativne rizike u okviru vertikalno integrisanog sistema proizvodnje uglja i električne energije.
Elektrana je isključena sa mreže pre približno dve sedmice, svega kratko nakon završetka hitnog remonta koji je trajao oko 60 dana. Nemogućnost da se nakon remonta vrati stabilnoj proizvodnji pokazuje da samo tehničko održavanje nije dovoljno za dugoročnu stabilizaciju postrojenja ukoliko pripadajući rudnik nije u stanju da obezbedi dovoljne količine uglja odgovarajućeg kvaliteta.
Menadžment još nije saopštio tačan datum ponovnog puštanja elektrane u rad. Prema dostupnim informacijama, postojeće zalihe uglja dovoljne su za svega 10 do 15 dana rada, zbog čega trenutno ponovno pokretanje nije ekonomski opravdano ukoliko se prethodno ne obezbedi pouzdanije snabdevanje gorivom. Pokretanje velikog termoenergetskog bloka podrazumeva značajne troškove, a kratak period rada praćen novim prinudnim zastojem dodatno bi pogoršao finansijski položaj elektrane.
Ključni problem predstavlja kašnjenje u razvoju površinskog kopa Ugljevik Istok 2, koji bi trebalo da postane glavni dugoročni izvor uglja za elektranu. Vršilac dužnosti direktora Žarko Novaković istakao je da je početak eksploatacije na kopu Istok 2 trenutno najvažniji prioritet kompanije, ali rudnik još nije dostigao stabilan nivo proizvodnje neophodan za kontinuiranu proizvodnju električne energije.
Vlada Republike Srpske ranije je ruskom biznismenu Rašidu Serdarovu dodelila koncesiju vrednu 120 miliona evra, povezanu sa eksploatacijom uglja na kopu Istok 2. Taj projekat predstavljen je kao strateško rešenje za dugoročnu sigurnost snabdevanja Termoelektrane Ugljevik ugljem. Međutim, očekivani obim proizvodnje nije ostvaren, pa elektrana i dalje zavisi od gotovo iscrpljenih ili sve zahtevnijih rudarskih eksploatacionih polja.
Geološki i operativni izazovi ostaju izuzetno veliki. Predstavnici sindikata procenjuju da je potrebno ukloniti oko 20 miliona kubnih metara jalovine pre nego što bude moguće doći do glavnog ugljenog sloja. Postojeća mehanizacija i broj zaposlenih smatraju se nedovoljnim za tako obiman posao. Rudarske aktivnosti trenutno su uglavnom usmerene na uklanjanje zemlje i stenskog materijala, umesto na proizvodnju dovoljnih količina uglja za potrebe proizvodnog bloka.
Produženi zastoj elektrane stvara više nivoa finansijskih rizika. Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) mora da nadoknadi izgubljenu proizvodnju iz Ugljevika korišćenjem drugih domaćih proizvodnih kapaciteta ili uvozom električne energije, potencijalno po znatno višim tržišnim cenama tokom letnjih vršnih opterećenja. Istovremeno, izostanak proizvodnje znači i gubitak izvoznih količina koje bi inače doprinosile novčanom toku kompanije.
Odluka o ponovnom pokretanju elektrane zavisiće kako od tehničke spremnosti postrojenja, tako i od kretanja veleprodajnih cena električne energije. Menadžment planira da usaglasi termin ponovnog puštanja u rad sa Elektroprivredom Republike Srpske (ERS), nastojeći da izabere period u kojem će vrednost proizvedene električne energije opravdati troškove i rizik rada sa ograničenim zalihama uglja.
Problemi Termoelektrane Ugljevik više se ne mogu posmatrati kao privremeni zastoj izazvan remontom. Oni ukazuju na sve slabiju pouzdanost proizvodnog modela u kojem termoelektrana, rudnik, ekološke obaveze i izloženost tržištu električne energije moraju da funkcionišu kao jedinstven sistem. Bez ubrzanog uklanjanja jalovine, nabavke nove mehanizacije i sprovođenja kredibilnog plana razvoja rudnika, elektrana će verovatno ostati izložena ponovljenim zastojima čak i nakon završetka aktuelnog prekida rada.
