Termoelektrane u Jugoistočnoj Evropi 2026. godine neće biti određene jednom pričom o „uglju protiv obnovljivih izvora“. One će zavisiti od količine hidroenergije koju region zaista primi, od visine CO₂ minimalne cene na tržištima povezanima sa Evropom, od pouzdanosti rudarske proizvodnje uglja u isporuci lignita do termoelektrana i od obima prekogranične trgovine potrebne za popunjavanje sistemskih praznina u periodima visokog opterećenja. U ovom regionu, termoelektrane i dalje čine sigurnosnu kičmu sistema u sušnim periodima, ali njihova ekonomska uloga postaje sve više rezidualna – kao jedinice visoke volatilnosti čija vrednost raste kada hidro i vetar ne isporuče dovoljno, a pada kada nadmaše očekivanja.
Najvažnija osovina termoelektrana u SEE 2026. je Srbija, jer ostaje jedan od poslednjih sistema u regionu gde lignitom grejane jedinice i dalje pružaju veliki deo domaće električne energije većinu godina. EPS je dominantni akter, a fizički podaci definišu okvir. Instalirani kapacitet lignitom grejanih postrojenja u Srbiji često se navodi oko 4.390 MW, ukupni EPS kapacitet oko 7.662 MW, dok hidrokapacitet iznosi oko 2.936 MW, što znači da je logika sigurnosti snabdevanja i dalje termalno-prva kada je hidro slab. EPS je takođe pustio u rad novu jedinicu Kostolac B3 od 350 MW krajem 2024, što povećava i čvrsti kapacitet i fleksibilnost bazne snage u ugljenom segmentu. U 2024. EPS je proizveo oko 32,9 TWh, što je pad u odnosu na 35,5 TWh u 2023, a taj pad odražava promene u hidro proizvodnji, zastoje ili obrasce potrošnje koji su povećali uvoz. Ovi brojevi nisu samo deskriptivni; oni definišu kako 2026. može izgledati u sistemskom i fiskalnom smislu.
Direktna veza između hidro i termalne proizvodnje je ključni mehanizam prognoze. EPS-ov hidropark je dovoljno veliki da fluktuacija od 2–3 TWh godišnje nije neuobičajena, a takve fluktuacije gotovo uvek rezultuju suprotnim pomakom u termalnoj dispatch-u i/ili uvozu. Kada hidro podbaci, lignitne jedinice rade jače i duže, što povećava sagorevanje lignita, varijabilne operativne troškove, rizik od zastoja i pomera održavanje unapred. Kada hidro nadmaši očekivanja, lignitne jedinice ciklišu više i neke mogu raditi bliže minimumu stabilnog rada, smanjujući godišnju potrošnju lignita, ali povećavajući trošenje. Zato prognoza termoelektrana za 2026. mora biti izražena kao band zavistan od hidroloških uslova, a ne kao jedna brojka.
Razuman opseg termalne proizvodnje u Srbiji za 2026. počinje od tipične godišnje potrošnje sistema i preostalog kapaciteta nakon hidro i obnovljivih izvora. Ako EPS ostane u okviru ~33–36 TWh, a hidro je blizu normalnog, lignitna proizvodnja obično iznosi 23–28 TWh, zavisno od zastoja, ekonomije uvoza i raspodele hidro energije. Ako je hidro jaka, termalna proizvodnja može pasti ka donjem kraju ili ispod njega, jer hidro zamenjuje bazni ugalj u periodima niskog opterećenja i smanjuje vršne nedostatke. Ako je hidro slaba, termalna može porasti ka gornjem kraju ili ga premašiti, jer Srbija mora zaštititi domaću adekvatnost i izbeći skupi uvoz u kritičnim satima.
Ovo vodi do tri kvantifikovana termalna scenarija za 2026. u Srbiji koja se direktno mapiraju na hidro-probabilističke opsege. U baznom hidro scenariju, kada se hidro normalizuje i EPS izbegne velike zastoje, termalna proizvodnja se verovatno stabilizuje oko 24–27 TWh, pri čemu Kostolac B3 doprinosi stabilnijoj baznoj snazi i boljoj sistemskoj adekvatnosti u zimskim večerima. U pozitivnom hidro scenariju, termalna može pasti na 21–24 TWh jer više hidro zamenjuje lignit i smanjuje izloženost uvozu. U negativnom hidro scenariju, naročito ako leto ostane sušno i rezervoari ne mogu da balansiraju, termalna može porasti na 27–30 TWh, a marginalna potreba za uvozom naglo raste ako rudarstvo ili dostupnost jedinica postanu ograničeni.
Sledeće ograničenje je rudarska proizvodnja uglja, jer lignit u Srbiji dolazi uglavnom iz domaćih izvora, a termalni park zavisi od kontinuirane isporuke iz rudnika do elektrana. EPS upravlja basenima Kolubara i Kostolac. Ukupna nacionalna proizvodnja lignita se često navodi oko 37 miliona tona godišnje, ali za operativno prognoziranje važni su podaci po basenu i performanse rudnika. Čak i u teškoj godini, basen Kolubara je 2023. isporučio oko 22 miliona tona, dok je Drmno u Kostolcu proizveo 9,2 miliona tona i dosegao novi rekord od preko 9,9 miliona tona krajem 2025. tokom širenja ka 12 miliona tona. Ovi detalji pokazuju da li sistem može podržati veći termalni rad u sušnoj godini bez stvaranja uskih grla.
Veza između tonaže lignita i termalne proizvodnje je praktična: lignitne elektrane sagorevaju velike količine nisko-kaloričnog uglja, a promena od 1 TWh termalne proizvodnje može značiti promenu od nekoliko miliona tona lignita, zavisno od efikasnosti i kvaliteta uglja. Nova jedinica Kostolac B3 ima neto efikasnost ~37,3%, što znači da isporučuje više električne energije po toni ugalja, poboljšavajući marginalnu ekonomiju sistema. U baznom termalnom scenariju 24–27 TWh, zahtev za lignitom iznosi 30–37 miliona tona, dok u sušnom scenariju sa 27–30 TWh pritisak raste, a sistem postaje osetljiviji na strip ratio, dostupnost opreme i logistiku u rudnicima.
Ključni finansijski indikatori postaju realni: za Srbiju indikator nije cena uglja, već da li rudnici mogu održati proizvodnju bez hitnog uvoza struje po visokim cenama. Termalna godina sa visokim opterećenjem povećava OPEX kroz intenzivniji rad rudnika, veću potrebu za održavanjem i veći rizik od zastoja starijih jedinica. Takođe povećava CAPEX jer veće opterećenje ubrzava trošenje opreme.
Regionalno, cena CO₂ u 2026. oko €92/t postavlja minimalni trošak za termoelektrane i podstiče veću domaću termalnu dispatch kada je fizički moguće. Trgovina i balansiranje dodatno monetizuju termalni kapacitet u satima stresa, ali takođe izlažu sistem višim troškovima volatilnosti ako je hidro fleksibilnost slaba.
Makroekonomska transmisija u Srbiju u 2026. je jasna. U baznom termalnom opsegu, uvoz se drži pod kontrolom i smanjuje se verovatnoća šoka u tarifama. U sušnoj godini sa visokim termalnim opterećenjem, Srbija smanjuje uvoz po cenu većeg OPEX-a, CAPEX-a i pritiska na lokalnu životnu sredinu. U godini sa jakom hidroenergijom i niskim termalnim opterećenjem, Srbija koristi manje uglja i smanjuje trošenje opreme, ali mora upravljati ekonomijom rudnika i socijalnim aspektima, jer zapošljavanje u lignitu i lokalna ekonomija zavise od dispatch nivoa.
Zaključak je da prognoze termalne proizvodnje za 2026. ne mogu biti odvojene od performansi rudnika i hidro-neizvesnosti. Sistem Srbije je fizički sposoban da radi lignit intenzivno, ali trošak se sve više izražava kroz cikluse održavanja, logistiku rudnika i upravljanje volatilnošću, a ne kroz nominalnu cenu uglja. Pobednici u SEE 2026. biće sistemi koji mogu balansirati hidro fleksibilnost, termalnu adekvatnost i prekograničnu trgovinu bez ulaska u spiralu cena uvoza ili rizik smanjenja pouzdanosti.
Pripremljeno od strane virtu.energy
