Termo proizvodnja je tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.) ponovo potvrdila svoju ulogu glavnog faktora u formiranju cena električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope, jer su rastuće temperature i povećana potrošnja dodatno povećali oslanjanje na konvencionalne elektrane. Regionalna termo proizvodnja porasla je 24,7% na nedeljnom nivou, na 6,52 TWh, pri čemu je proizvodnja iz gasnih elektrana povećana za 25,5% (+803 GWh), dok su proizvodnja iz uglja i lignita porasle za 23,6% (+490 GWh). Ovi podaci potvrđuju kontinuirani značaj dispečabilnih proizvodnih kapaciteta u održavanju stabilnosti elektroenergetskog sistema tokom perioda maksimalne letnje potrošnje.
Najnoviji tržišni podaci predstavljaju važan podsetnik da, uprkos ubrzanom razvoju obnovljivih izvora energije u regionu, termoelektrane i dalje imaju ključnu ulogu u određivanju veleprodajnih cena električne energije tokom perioda tržišnog pritiska. Proizvodnja iz vetroelektrana povećana je u nekoliko zemalja, solarne elektrane nastavile su da pružaju snažnu podršku tokom dnevnih sati, dok su hidroelektrane doprinosile balansiranju sistema tamo gde su resursi bili dostupni. Međutim, usled pada hidroproizvodnje i ubrzanog rasta potražnje za hlađenjem, gasne elektrane, termoelektrane na ugalj i lignit postale su dominantni izvori fleksibilne proizvodnje, određujući marginalne cene na velikom delu tržišta Jugoistočne Evrope.
Italija je bila najjasniji primer ovog trenda. Proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 47,5% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj više nego utrostručena, što je dovelo do rasta ukupne termo proizvodnje od 50,8%. Ovaj rast bio je praćen jednom od najviših veleprodajnih cena električne energije u regionu, pri čemu je italijansko tržište tokom nedelje dostiglo prosek od 144,67 €/MWh. Zbog strateške uloge Italije u povezivanju evropskih tržišta gasa i električne energije, promene u njenom termoenergetskom sektoru nastavljaju da utiču na formiranje cena širom Jadranskog i južnoevropskog trgovačkog prostora.
I druga tržišta Jugoistočne Evrope pratila su sličan obrazac. Grčka je povećala proizvodnju iz gasnih elektrana za 12,6%, dok se proizvodnja iz lignita vratila u energetski miks nakon što tokom 25. nedelje nije bilo proizvodnje iz ovog izvora. Srbija je povećala proizvodnju iz lignita za 17,9%, dodatno potvrđujući ulogu uglja u zadovoljavanju povećane potražnje za električnom energijom tokom toplih perioda. Mađarska, Hrvatska i Bugarska takođe su povećale termo proizvodnju usled jačanja regionalne potražnje. Rumunija je bila izuzetak, sa blagim padom ukupne termo proizvodnje, jer je smanjenje proizvodnje iz gasnih elektrana nadoknađeno većom proizvodnjom iz uglja. U međuvremenu, Turska je zabeležila umeren rast termo proizvodnje, prvenstveno zahvaljujući većoj proizvodnji iz uglja uprkos nižoj proizvodnji iz gasnih elektrana.
Veći doprinos termoelektrana ne znači usporavanje energetske tranzicije regiona. Naprotiv, on ukazuje na trenutni nedostatak fleksibilnih niskougljeničnih kapaciteta koji bi mogli da zamene konvencionalnu proizvodnju tokom perioda najveće potražnje. Sve dok ulaganja u baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS), upravljanje potrošnjom, prekogranične prenosne interkonekcije i dispečabilne obnovljive tehnologije ne budu značajnije proširena, termo proizvodnja će i dalje imati odlučujuću ulogu u formiranju veleprodajnih cena električne energije tokom perioda ograničene ponude.
Ovakva tržišna kretanja imaju značajne posledice kako za potrošače električne energije, tako i za investitore u obnovljive izvore energije. Projekti iz obnovljivih izvora koji proizvode uglavnom tokom perioda visoke solarne proizvodnje mogu se suočiti sa sve većim rizikom od kanibalizacije cena, dok postrojenja koja mogu da isporučuju električnu energiju tokom vrednih večernjih vršnih sati imaju potencijal za veće prihode. Slično tome, korporativni ugovori o kupovini električne energije (PPA) koji se zasnivaju samo na godišnjim količinama energije, bez uzimanja u obzir satnog balansa i troškova tokom vršnih perioda, mogu postati manje isplativi tokom perioda visokih letnjih opterećenja sistema.
26. nedelja pokazala je da energetska tranzicija Jugoistočne Evrope više nije definisana samo brzinom izgradnje novih obnovljivih kapaciteta. Sve važniji izazov postaje zamena uloge termo proizvodnje u formiranju cena električne energije fleksibilnim niskougljeničnim resursima koji mogu da obezbede stabilnost sistema upravo u satima kada su potražnja i tržišna vrednost električne energije najviši.
