Hidroelektrane na Trebišnjici, hidroenergetska zavisna kompanija Elektroprivrede Republike Srpske, proizvele su 690 GWh električne energije tokom prve polovine 2026. godine, čime su premašile plan za 66 GWh i ostale najveći proizvođač električne energije u Republici Srpskoj.
Ostvarena proizvodnja bila je približno 10,5% iznad planiranog nivoa. HET je do kraja juna već realizovao 64% godišnjeg plana proizvodnje, dok su ostvarena proizvodnja i energetska vrednost raspoloživih rezervi u akumulacijama zajedno činile oko 85% očekivanog godišnjeg nivoa.
Snažan rezultat uglavnom je ostvaren tokom prvih meseci godine. Padavine na području sliva Trebišnjice dostigle su približno 880 litara po kvadratnom metru, omogućavajući kompaniji da iskoristi visoke dotoke i podigne nivo Bilećkog jezera na najvišu tačku tokom godine, 25. februara.
Nakon toga uslovi su se promenili. Period od marta do juna bio je izuzetno suv, zbog čega je HET morao konzervativnije da upravlja akumulacijom, pošto su dotoci pali ispod istorijskih proseka. Razlika između intenzivnih kratkotrajnih padavina i dugih sušnih perioda dodatno komplikuje planiranje rada hidroelektrana.
Nivo Bilećke akumulacije nalazi se na približno 371 metru nadmorske visine, odnosno oko 10 metara ispod planiranog nivoa. Uprava kompanije ipak smatra da preostale vodne rezerve omogućavaju održavanje proizvodnje blizu godišnjeg plana, posebno uz očekivane dodatne padavine tokom jeseni.
Rezultat HET-a ima širi finansijski značaj za Elektroprivredu Republike Srpske (ERS). Hidroenergija ima niske marginalne troškove i može se koristiti u periodima viših tržišnih cena, što je posebno važno kada termoelektrane na ugalj rade smanjenim kapacitetom ili kada njihova proizvodnja nije prema planu. Svaki dodatni megavat-sat proizveden iz akumulirane vode može smanjiti potrebu za uvozom električne energije ili sačuvati rezerve uglja za termo sektor.
Ostvareni rezultat takođe pokazuje razliku između same količine proizvedene energije i stvarne vrednosti hidroproizvodnje. Operateri akumulacija moraju da odluče da li će vodu iskoristiti odmah, sačuvati je za kasnije periode vršne potrošnje ili zadržati rezerve radi sigurnosti elektroenergetskog sistema. Snažna proizvodnja u prvoj polovini godine poboljšava kratkoročnu finansijsku poziciju, ali niži nivo akumulacije može ograničiti fleksibilnost tokom kasnog leta.
Sposobnost HET-a da završi godinu iznad plana zavisiće od jesenskih hidroloških uslova i potreba elektroenergetskog sistema ERS-a. Kompanija ulazi u drugu polovinu godine sa značajnom prednošću u proizvodnji, ali sa manje povoljnim vodnim uslovima nego tokom perioda koji je podržao snažan rezultat u prvom kvartalu.
