Trgovina električnom energijom na Zapadnom Balkanu kretala se u dva suprotna pravca tokom drugog kvartala 2026. godine. Komercijalna razmena električne energije sa Evropskom unijom naglo je opala, dok je aktivnost na regionalnim tržištima električne energije dan-unapred porasla na svim berzama.
Ukupna planirana razmena električne energije preko granica između Zapadnog Balkana i EU smanjena je za približno 15% međugodišnje, sa 8.828 GWh na 7.494 GWh. To je usledilo nakon pada od 23% u prvom kvartalu, čime je ukupna prekogranična razmena tokom prve polovine 2026. godine bila oko 19% niža nego u prvoj polovini 2025. godine, odnosno 15.567 GWh, u poređenju sa 19.323 GWh godinu dana ranije.
Region se vratio u svoju uobičajenu poziciju neto uvoznika nakon pogoršanja hidroloških uslova. Uvoz električne energije iz EU dostigao je 4.271 GWh, što je pad od 14%, dok je izvoz smanjen za 16%, na 3.223 GWh. Time je ostvaren neto uvoz od približno 1.048 GWh, što je uglavnom u skladu sa nivoom zabeleženim u drugom kvartalu 2025. godine. Regionalni trgovinski bilans se, dakle, normalizovao, ali se obim električne energije kojom se komercijalno trgovalo preko granice sa EU nije vratio na prethodni nivo.
Samo prenosni kapacitet ne može da objasni ovaj pad. Stope dodele kapaciteta ostale su blizu 100% na glavnim izvoznim koridorima kada je kapacitet bio ponuđen. Učesnici na tržištu nastavili su da kupuju prava na prenos, ali su preko njih planirali manji obim trgovine električnom energijom. To ukazuje da su niži prekogranični obimi posledica opreza trgovaca, neizvesnosti u vezi sa troškovima ugljenika i promena u izboru trgovačkih ruta, a ne jednostavnog nedostatka raspoloživog prekograničnog prenosnog kapaciteta.
Regionalne berze električne energije pokazale su potpuno drugačiji trend. Ukupan obim trgovanja na tržištu dan-unapred povećan je za 19%, na 2,70 TWh, sa 2,26 TWh godinu dana ranije. ALPEX, koja obuhvata Albaniju i Kosovo, zabeležila je najveći rast od 52%. Crnogorski MEPX povećao je obim trgovanja za 49%, severnomakedonski MEMO za 31%, dok se srpski SEEPEX vratio rastu sa povećanjem od 7%.
Oporavak SEEPEX-a posebno je značajan jer je to bila jedina regionalna berza koja je zabeležila pad u prvom kvartalu. Prethodno smanjenje bilo je povezano sa većom izloženošću trgovini zasnovanoj na tranzitu. Oporavak u drugom kvartalu poklopio se sa stabilnijim cenama u okviru EU ETS-a, užim usmerenim cenovnim razlikama i jačanjem uloge Srbije kao trgovačke rute prema Mađarskoj.
Razlika između likvidnosti domaćih tržišta i spoljne trgovine električnom energijom ukazuje na novu fazu razvoja regionalnog tržišta. Domaće berze postaju sve korisnije za upravljanje portfolijima, balansiranje i kratkoročno formiranje cena. Međutim, komercijalna veza koja ta tržišta povezuje sa referentnim cenama u EU prenosi sve manji obim električne energije.
Ovaj trend otvara pitanja u vezi sa regionalnom integracijom tržišta. Veća likvidnost domaćih tržišta predstavlja pozitivan razvoj, ali ne može da zameni spajanje tržišta, predvidivo formiranje prekograničnih cena i pristup potražnji veće vrednosti u EU. Likvidna domaća berza koja posluje iza ugljeničnih i regulatornih barijera može unaprediti trgovinu unutar regiona, ali bez ostvarivanja konvergencije prihoda koju očekuju investitori u obnovljive izvore energije.
CBAM može biti jedan od faktora koji doprinose padu prekogranične trgovine, iako Sekretarijat Energetske zajednice ne navodi ovaj mehanizam kao jedini uzrok. Hidrološki uslovi, niže veleprodajne cene električne energije u EU, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i regulatorna neizvesnost takođe su uticali na tržište tokom kvartala. Ipak, činjenica da je pad prekogranične razmene ostao dvocifren uprkos normalizovanom trgovinskom bilansu i užim cenovnim razlikama čini ovo smanjenje komercijalno značajnim.
Regionalno tržište električne energije stoga ne postaje manje aktivno. Umesto toga, ono postaje likvidnije unutar regiona, ali istovremeno sve više segmentirano prema spoljnim tržištima. Ovakva struktura pogoduje trgovcima sa snažnim lokalnim portfolijima i kapacitetima za balansiranje, dok povećava vrednost usklađenih fizičkih PPA ugovora, proverljivih lanaca snabdevanja električnom energijom iz obnovljivih izvora i pristupa ograničenom broju prekograničnih ruta koje i dalje omogućavaju ostvarivanje značajnih cenovnih premija.
