Struktura trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi ubrzano se menja. Dvadeset prva nedelja pokazala je da se region udaljava od tržišta kojim su dominirale predvidive cene bazne energije i kreće ka modelu koji sve više oblikuju promenljivost proizvodnje iz obnovljivih izvora, unutardnevna volatilnost i mogućnosti za prekogranično balansiranje sistema.
Najvidljiviji pokazatelj ove promene bio je raskorak između pada prosečnih cena i rasta operativne složenosti tržišta. Prosečna nedeljna cena električne energije u Srbiji pala je za 16,7%, na 81,24 €/MWh, u Rumuniji za 6,2%, a u Mađarskoj za 5,6%. Međutim, uprkos nižim prosečnim cenama, tržišna volatilnost nije nestala. Naprotiv, ona se sve više premešta unutar samog trgovinskog dana.
Ta razlika je od ključnog značaja. U starijim elektroenergetskim sistemima zasnovanim na termoelektranama, profitabilnost trgovine često je zavisila od prosečnih nedeljnih cena. U novoj tržišnoj strukturi Jugoistočne Evrope, vreme trgovanja postaje važnije od samog prosečnog cenovnog nivoa.
Glavni pokretač ove tranzicije jeste solarna energija. Regionalna proizvodnja iz fotonaponskih elektrana porasla je za 8,1% u odnosu na prethodnu nedelju, dok je proizvodnja iz vetroelektrana pala za 4%. Solarna energija stvara velike viškove ponude tokom podnevnih sati, što obara cene električne energije tokom dana, a zatim dovodi do izraženijih potreba za balansiranjem sistema u večernjim satima kada proizvodnja opada.
Zbog toga trgovci električnom energijom sve češće posluju na tržištu koje karakterišu nagle unutardnevne oscilacije cena, umesto nekadašnjih stabilnijih obrazaca bazne proizvodnje.
Ova promena potpuno menja komercijalnu vrednost prognoziranja tržišta. Meteorološki modeli, projekcije sunčevog zračenja, raspoloživost hidroelektrana, prognoze zagušenja mreže i pozicioniranje na tržištima za balansiranje postaju važniji od tradicionalnih procena troškova goriva.
Visoke cene električne energije u Italiji jasno pokazuju potencijal ovih tržišnih prilika. Italijansko tržište zadržalo je prosečnu cenu od 116,31 €/MWh, znatno višu od cena u Srbiji i većem delu Balkana. Tokom perioda kada solarna proizvodnja na Balkanu obara regionalne cene, trgovci koji imaju pristup prenosnim kapacitetima mogu ostvarivati profit izvozom električne energije na skuplja tržišta poput Italije ili Mađarske.
Međutim, uspeh takvih strategija sve manje zavisi od samog tržišnog pravca kretanja cena, a sve više od vremena nastanka zagušenja mreže i raspoloživosti interkonektora.
Pad regionalnog uvoza dodatno potvrđuje ovu promenu. Neto uvoz električne energije u Jugoistočnoj Evropi smanjen je za 34,6%, na 1,03 TWh, što pokazuje da je veća proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjila neposrednu potrebu za uvozom električne energije.
Istorijski gledano, trgovci su često ostvarivali profit zahvaljujući predvidivim strukturnim deficitima električne energije u regionu. Danas se Jugoistočna Evropa sve češće suočava sa privremenim viškovima energije iz obnovljivih izvora. Zbog toga se profitabilnost sve više premešta ka:
- unutardnevnom balansiranju,
- optimizaciji prekograničnih tokova,
- trgovini fleksibilnošću sistema,
- i upravljanju zagušenjima mreže.
Uloga tržišta za balansiranje zbog toga ubrzano raste.
Kako raste učešće obnovljivih izvora energije, operatori prenosnih sistema zahtevaju više rezervnih kapaciteta, veću sposobnost redispečinga i brže usluge balansiranja. To stvara nove izvore prihoda ne samo za trgovce električnom energijom, već i za operatore sistema za skladištenje energije, hidroelektrane i fleksibilne termoelektrane.
Baterijski sistemi za skladištenje energije nalaze se u samom centru ove tranzicije. Takva postrojenja mogu kupovati električnu energiju po niskim cenama tokom podnevnih viškova solarne proizvodnje, a zatim je prodavati tokom večernjih perioda nestašice. Na taj način operatori skladišta energije postaju aktivni trgovci volatilnošću, a ne samo pasivni vlasnici infrastrukture.
Sličnu funkciju imaju i fleksibilne akumulacione hidroelektrane. One sve više optimizuju proizvodnju u skladu sa unutardnevnim tržišnim signalima, umesto da se fokusiraju isključivo na maksimalan obim proizvodnje. Tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje mogu čuvati vodu u akumulacijama i koristiti je u večernjim satima kada su tržišne cene više.
Podaci iz izveštaja o hidroenergetskim razlikama među državama pokazuju zašto je to važno. Proizvodnja iz hidroelektrana u Hrvatskoj porasla je za gotovo 86%, dok su Srbija i Bugarska zabeležile pad veći od 34%. Takve promene značajno utiču na uslove balansiranja sistema i razlike u cenama između tržišta.
Istovremeno se menja i uloga termoelektrana. Ukupna proizvodnja iz termoelektrana pala je za 5%, ali konvencionalna postrojenja ostaju ključna tokom perioda naglih promena proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Elektrane na gas i ugalj sve više funkcionišu kao alati za balansiranje sistema, a ne kao stabilni proizvođači bazne energije. Zbog toga trgovci moraju precizno procenjivati trenutke kada slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora vraća termoelektrane među ključne proizvođače koji određuju tržišnu cenu.
Prirodni gas ostaje još jedan značajan izvor volatilnosti. Cena gasa na tržištu TTF zadržala se blizu 50 €/MWh, što održava visoke troškove proizvodnje u gasnim elektranama. To povećava osetljivost cena tokom večernjih perioda balansiranja i dodatno povećava komercijalnu vrednost skladištenja energije i fleksibilnosti hidroelektrana.
Za regionalne berze električne energije ova tranzicija donosi i prilike i izazove. SEEPEX, CROPEX, IBEX, OPCOM i HUPX postepeno se razvijaju ka međusobno povezanijem i volatilnijem tržišnom okruženju. Međutim, likvidnost tržišta i dalje nije ravnomerno raspoređena.
Podaci o obimu trgovine iz izveštaja jasno pokazuju tu neravnotežu. U Italiji je tokom nedelje trgovano sa približno 20.800 GWh električne energije, dok je na SEEPEX-u obim trgovine iznosio svega oko 130 GWh. Takva ograničena likvidnost može dodatno pojačati volatilnost i proširiti cenovne razlike tokom perioda tržišnog stresa.
Dugoročno posmatrano, okruženje za trgovinu električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi verovatno će sve više ličiti na druga evropska tržišta sa velikim udelom obnovljivih izvora energije, gde:
- rastu obimi unutardnevne trgovine,
- produbljuju se tržišta za balansiranje,
- povećava se učešće skladištenja energije,
- i sredstva fleksibilnosti ostvaruju bolje rezultate od tradicionalnih baznih proizvodnih kapaciteta.
Komercijalna prednost sve više će pripadati učesnicima koji mogu uspešno da prognoziraju volatilnost, upravljaju izloženošću zagušenjima mreže i optimizuju fleksibilnost kroz više međusobno povezanih tržišta.
Dvadeset prva nedelja zato ukazuje na mnogo dublju strukturnu transformaciju. Jugoistočna Evropa se više ne kreće samo ka jednostavnijem niskougljeničnom tržištu električne energije. Ona se razvija u znatno dinamičnije tržište volatilnosti, u kojem promenljivost obnovljivih izvora energije, nestašice fleksibilnosti sistema i optimizacija prekograničnih tokova sve više određuju profitabilnost trgovine električnom energijom.
